foto Medija centarPitanje na koje veoma veliki broj građana Srbije nema odgovor je zašto „kolektivni Zapad“ (SAD i EU) navodno podržava Vučića. Odgovor je da ga ne podržava, nego da pokušava da nađe rešenje za čitav „Zapadni Balkan“ koji će region stabillizovati na dugi rok. Traži se jednačina koja to obezbeđuje. Vučić je samo deo te jednačine.
Počeću od dve hipoteze koje bi neki pogrešno nazvali „teorijama zavere“. Pogrešno, zato što ako zavera stvarno postoji, „teorije zavere“ nije nikakav paranoidni sistem, već realan pogled na okruženje. No, ovo što ću izložiti nisu nikakve teorije zavere, već političke prakse koje objašnjavaju ono što je mnogima enigma, a to je navodna podrška „kolektivnog Zapada“ Aleksandru Vučiću.
Evo te dve „teorije zavere“, koje su zapravo praktične politike koje se sprovode.
Jedna je bila politička paradigma za Zapadni Balkan u vreme predsednikovanja Donalda Trampa u SAD, a druga u vreme Bajdenovog predsednikovanja u SAD tokom prve dve i po godine. Nazivam ih sa razlogom i „teorijama (zavere)“, iako imam potpuno pouzdane informacije da su načela koja sadrže bila deo političke prakse u vreme Trampovog, a donedavno i u vreme Bajdenovog predsednikovanja u SAD.
Trampova era. Smatralo se da su za stabilnost na Zapadnom Balkanu ključni faktori Albanci i Srbi. Očekivalo se da se Kosovo može podeliti, te da bi time bili zadovoljni i Albanci kojima bi pripala gotovo čitava teritorija Kosova, kao i Srbi koji bi dobili onaj mali deo teritorije u kojoj su većina.
Tome se u to vreme uticajni Hašim Tači usprotivio sa obrazloženjem da na taj način neravnopravno biva tretirana Preševska dolina. I to, uz nekoliko dodatnih razloga, bilo je dovoljno da čitav plan propadne: ako jedna od dve ključne strane ne pristaje na plan, plan se naravno smatra odbačenim.
Bajdenova era (do sada).
Za stabilnost na Zapadnom Balkanu su ključni ne samo Albanci i Srbi, već i Hrvati. Tako je nastala ideja da Albanija dobije čitavo Kosovo (formalno ili neformalno), a da se Srbiji ostavi Republika Srpska i Crna Gora (formalno ili neformalno). Hrvatima bi se ostavili hrvatskom većinom nastanjeni delovi Bosne i Hercegovine.
Ovaj plan je imao nedostatak da su kosovski Albanci bili neraspoloženi da postanu puka provincija u okviru Albanije, da bi Bošnjaci ostali „kratkih rukava“, kao i crnogorski suverenisti.
Tako su i planovi iz Trampove i planovi iz (prve polovine) Bajdenove ere propali. I trenutno nema alternative. Ako se posmatra situacija iz perspektive demokratizacije Srbije, zaista se može zaključiti da SAD (i EU) podržavaju Vučića.
No, iz perspektive stabilokratije u regionu Zapadnog Balkana i pokušaja nalaženja sveobuhvatnog rešenja, navodna „podrška Vučiću“ je nešto sasvim drugo: pokušaj da se nađe rešenje za čitav region Zapadnog Balkana. Činjenica da Aleksandar Vučić drži neprikosnovenu vlast u Srbiji, čini ga nezaobilaznim partnerom u pregovorima – posebno što je „opozicija“ u Srbiji delom pod kontrolom Vučića, delom pod kontrolom FSB/GRU, dok su istinske opozicione formacije ućutkane.
Ostaje veliki problem „kolektivnog Zapada“ kako da reši balkansku jednačinu. Istinska opozicija u Srbiji bi trebalo da ponudi rešenje, posebno što ga „kolektivni Zapad“ nema. Naravno, takve opozicije u Srbiji nema. Nema je ni na Kosovu i u Albaniji. Onaj ko nađe rešenje za jednačinu koja stvara muke Zapadu, postaće kredibilna alternativa i Vučiću i ostalim liderima u regionu.
Do tada takve alternative neće biti i građani Srbije će imati pogrešan utisak da SAD (i EU) bezuslovno podržavaju Vučića.
Autor je redovni profesor Instituta društvenih nauka, direktor Centra za bioetičke studije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
