Teror vlasti za Danteov pakao

Umesto preuzimanja odgovornosti, poštovanja prema nastradalima i umirujućih reči, režim je odmah krenuo s izvrtanjem činjenica i marketinškim potezima.

Samo par dana kasnije, kada su studenti FDU mirno odavali poštu žrtvama, vlast (opštinski funkcioneri – batinaši) je reagovala potpuno besmislenim, iracionalnim nasiljem. Na nekim od narednih mirnih komemorativnih okupljanja bilo je naletanja automobilima na okupljene, zastrašivanja i svakojakih brutalnosti – odobravanih i podstrekivanih sa vrha.

I sada, 15. marta 2025, na najveličanstvenijem narodnom skupu – jedinstvenom u Srbiji ne samo po masovnosti, već i planetarno po duhu svetlosti, ljubavi, empatije i pravdoljubivosti – u trenutku kada se dostojanstvenom tišinom odavala pošta nevinim žrtvama pohlepe i slavoljublja, na mirnu masu se sručila monstruozna sila paklenog zvučnog oružja. Svejedno kako ga nazivali, to oružje je ispaljeno iz paklenog uma, s paklenom namerom. I tip oružja i trenutak njegove upotrebe svedoče o najdubljem ponoru zla.

Upravo u pakao, u njegove najmračnije krugove, Dante je pre mnogo vekova smestio one koji svesno i sistematski gaze istinu, seju nasilje i izdaju poverenje ljudi. U njegovoj Božanstvenoj komediji, pakao je precizno strukturiran prema težini greha.

Gresi proizašli iz slabosti nalaze se u višim, površinskim krugovima, dok svesno, sistematsko nanošenje štete i zla vodi u najdublje ponore pakla. Kada analiziramo postupke vlasti u Srbiji, upadljivo je koliko se njeni predstavnici uklapaju u Danteov moralni poredak – i to ne samo u jednom, već u više krugova pakla. Nemam prostora da nabrajam sve krugove pakla u koje bi se uklopili, pa odmah silazim u najdublje.

U sedmom krugu pakla nalaze se siledžije, nasilnici i tirani koji vladaju terorom. Vlast koja se oslanja na nasilje nad sopstvenim narodom, kroz prebijanja demonstranata, politička hapšenja ili čak upotrebu zvučnog oružja protiv mirnih građana – pripada tom krugu pakla. Taj, do sada najzločinačkiji potez, propraćen je nečim još paklenijim – likovanjem dvojice istaknutih režimskih huškača i trovača javnosti nad panikom i strahom građana. Ponižavanje neposlušnih i nepokornih, iživljavanje nad njima postali su deo uhodanog sadističkog rituala vlasti.

U osmom krugu pakla obitavaju varalice, huškači i falsifikatori. Osmi krug, Malebolge („Zle jaruge“), sastoji se od deset jaruga, gde su kažnjeni različiti tipovi prevaranata. U jednoj od njih su falsifikatori – oni koji obmanjuju javnost lažnim titulama i nepostojećim kvalifikacijama. Oni su osuđeni na večno raspadanje i gnojne rane, kao simbol truleži njihovih dela.

U drugoj jaruzi su laskavci, poltroni, ulizice uronjeni u ljudski izmet. U trećoj su korumpirani simonisti, koji trgujući crkvenim funkcijama i položajima prodaju dušu za moć. Vlast koja svakodnevno obmanjuje, laže, manipuliše informacijama i neštedimice koristi propagandu za gušenje istine, nesumnjivo pripada ovom krugu pakla.

Najgori greh u Danteovoj viziji pakla jeste izdaja – porodice, prijatelja, gostoprimstva, domovine, poverenja, Boga. Oni koji su izdali svoj narod, prodali ga stranim interesima i uništili budućnost zemlje, obitavaju u zaleđenom jezeru Kokitusu, gde su duše izdajnika zarobljene u večnom ledu. U njihovom hladnom i okamenjenom srcu nikada nije bilo plemenitosti ni ljubavi – samo goli interes. Zato njihova kazna podrazumeva zaleđenu nepomičnost.

Dante bi, bez sumnje, naše današnje vlastodršce smestio u najdublje krugove pakla – one rezervisane za svesne obmanjivače, nasilnike i izdajnike. Njihov greh nije trenutni moralni pad niti slabost karaktera, već namerna, sistematska destrukcija svih moralnih zakona i zajednice. U državi u kojoj je laž postala pravilo, nasilje norma, a korupcija sistematski način funkcionisanja, ostaje samo jedno pitanje: kako se izbaviti iz ovog paklenog kruga?

Dante je imao Vergilija kao vodiča kroz pakao – onoga koji mu je pružao intelektualnu i moralnu snagu da se suoči sa užasima zla. I mi danas imamo svoje vodiče – one koji nas uče kako da ne pokleknemo pod teretom laži i nasilja. Ti vodiči su studenti, hrabri i mudri mladi ljudi koji nas podsećaju na dostojanstvo borbe i nepokolebljivost pred golemom nepravdom.

Zato ih moramo podržati, i više od toga – preuzeti na sebe deo njihovog tereta. Mi odrasli moramo stati ispred njih, da ih zaštitimo kao što su oni nas zaštitili od pripremljenog nam nasilja 15. marta. Oni su pokazali da su zreliji, strpljiviji i mudriji od nas, koji smo potonuli u apatiju, strah ili komfor malograđanske ravnodušnosti. U njihovoj istrajnosti, utemeljenoj na najplemenitijim vrednostima i vrlinama, leži nada za budućnost. Podržavajući njih, podržavamo ono bez čega život nije dostojan življenja – slobodu, pravdu i solidarnost.

Autorka je psihoterapeutkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.