Tetka iz stambeno namenske branše

Da bi se odatle kao navodno lakše, prikrivenije i u što većoj tajnosti izvršilo ono što je svakodnevna pojava u poslovanju ministara vojnih i njihovog bližeg okruženja, jer nisu bitni propisi ni pravila kojih je neuki stranačko postavljeni na funkciju ministar dužan i obavezan da se pridržava, već je bitno obezbediti okruženje i uslove u kojima će poslušne tetke pomagati u svim vrstama i oblicima delatnosti samo sa ciljem realizacije ministrovog prava.

Ako je neuk i neupućen u funkciju i delovanje mnogoljudnog giganta kao što je Ministarstvo vojno, ministar vojni nije i nepromućuran, da na razne načine i pod raznim okolnostima obezbedi sebi okruženje od tetaka koje će bespogovorno i nedvosmisleno prihvatiti sve zamišljeno, ponuđeno i rešivo po nalogu – pravu ministra vojnog.

Zauzvrat ministar vojni se obavezao da poslušnim tetkama obezbedi ili formacijsko mesto i čin više, ili pravo i poklon na kupljeni nepripadajući stan, ili na poklon i kupovinu stana koji u normalnim okolnostima tetka nikada ne bi rešila, ali zbog važnosti funkcija na kojima se tetka nalazi mora se pored kupovine poklon stana obezbediti da tetka lično na gradilištima prestonog grada Beograda izabere lokaciju, enterijer i eksterijer poklon stana, pa da onda ministar pređe na kupovinu i poklon odabranog stana.

Možda vrednost kojom ovde potpisnik raspolaže i nije neka usluga za tetke, ali je iznos od 310.000 evra potrošenih na poklon stanove i te kako veliki manjak u vojnostambenom fondu od čijeg pozitivnog bilansa je zavisio, zavisi i dalje će zavisiti ovde potpisnik.

Kada je obezbedio okruženje ucenjenih tetaka i njihove pomoći ministar vojni se nesebično baca i razmahuje na bespravno i nekontrolisano trošenje i rasipanje sredstava iz budžeta i prihoda vojnih na način što će prvo sebi obezbediti procenat lične dobiti od svega što se po njegovom pravu realizuje, a ostalo će kao gladne zveri nemoćni plijen razgrabiti tetke u vidu profita međusobno.

Nije slučajna pojava afere „satelit“, pa oprema „Mile Dragić“, pa privatni prodavci – nakupci vojnog naoružanja i opreme, pri čemu se zapostavlja zvanično javno državno preduzeće u čijoj je isključivoj nadležnosti proizvodnja i prodaja sredstava vojne namenske industrije, a svi nakupci i privatni prodavci ubiraju nemerljivu korist samo zaposleni u navedenim firmama i firme idu u deficit i pred stečaj.

Zato je nejasno zašto su pojedinci morali da se kriju iza ovako nezakonitih i protivpravnih radnji u nelegalnom otimanju sredstava iz stambeno namenskog budžeta, a da umesto prikaza lokacije tetke iz Lučana, Valjeva, Čačka, Aranđelovca mora da se prikaže lokacija tetke i njene pomoći iz Kanade, valjda da bi se tolikom teritorijalnom udaljenošću skrenula pažnja na otežanost pribavljanja ponuđene pomoći, a prikrilo stvarno poreklo imovine koja i nije vidljiva u malim iznosima.

I nije problem u negativnom saldu i otimanju sredstava iz usta zaposlenih i iz budžeta državnih firmi koje su pod nadležnošću Ministarstva vojnog, nego je problem sankcionisanja onih koji zvanično, otvoreno i javno ukažu na sramno – lopovsko i protivpravno bogaćenje pojedinaca na račun imovine i budžeta Ministarstva vojnog, a posebno kada se to pored upozorenja pokrene i žalbeno tužbeni postupak gde sve izglede da se protivpravno reši u korist podnosioca tužbe sprečavaju ponovo tetke, ali sada angažovane u pravosuđu i tužilaštvu države Srbije.

Jer ministri vojni koriste naglo smanjenje zaposlenih lica u vojsci i Ministarstvu vojnom pa kroz ucene i razne oblike malverzacija popunjavaju mesta sudova i tužilaštava Republike Srbije sa viškom ljudstva iz Vrhovnog vojnog suda, Vojnog tužilaštva i Vojnog pravobranilaštva, ali pod uslovom da ista prihvataju odradu poslova po ministrovom pravu i potpuno odricanje od pravila i propisa koja predmetnu problematiku rešavaju na ustavno zakonodavan način.

Ovakav primer satanizacije i osvete ministra vojnog doživeo je i ovde potpisnik na način što je ožalbeno-tužbenim postupkom ukazao na nezakonit i protivpravan rad ministra vojnog u postupanju sa nenamenskim trošenjem sredstava iz vojno stambenog fonda i sa raspolaganjem stambene vojne imovine koja mu je data u nadležnosti.

Umesto da se prema ustaljenim pravilima i propisima predmetna stvar okonča na miran ustavno zakonsko propisan način, jer su sudovi dokazali da se radi o radnjama koje su učinjene mimo zakona, ministar vojni preduzima mere i radnje koje ni do dana današnjeg, a desile su se 15. 11. 2005. godine, niko niti hoće niti sme, a izgleda niti može promeniti i podvesti pod uslove propisane Ustavom, važećim zakonima i odredbama međunarodno ratifikovanih konvencija o osnovnim ljudskim pravima i vladavini prava.

Naime, zbog osporavanja ministrovog prava koje je u celini u suprotnosti sa zakonima i važećim propisima u vojsci i Ministarstvu vojnom, ministar je ovde potpisnika isterao protivpravno iz vojske i to bez prava povratka u vojsku po bilo kom osnovu pa makar to i nadležni sudovi u svojih šest presuda rešili u korist ovde potpisnika, pokreće krivične postupke protiv ovde potpisnika iako je isti član kolektivnog organa, radi se o kolektivnom odlučivanju i kolektivnom donošenju akata a koja akta su, kao akta drugostepenog stambenog organa podležna oceni zakonitosti nadležnog suda, bez pretpostavke nevinosti, bez postojanja krivičnog dela, ali sa isključivom namerom da se zbog neprihvatanja ministrovog prava, koje je po bliskim tetkinim vezama u potpunosti u ministarstvu zaživelo, bude osuđen na tri plus godina robije, čime se automatski pukovnik lišava svih uticaja i bilo kakvih obaveza i veza sa službom u vojsci i Ministarstvu vojnom.

Nažalost, tetke svojevremeno angažovane u sudstvu i tužilaštvu prihvataju protivpravne i nezakonite elemente za pokretanje istrage, sumnjičenje, suđenje i osudu, ali na ministrovu žalost ne na trajanje robije od tri i plus godina, čime je propala u vodu njegova namera da sve protivpravne i nezakonite radnje prikrije isterivanjem ovde potpisnika iz Ministarstva vojnog.

Ovo pogotovu dobija na težini kršenja i Ustava i krivičnog zakona i vladavine prava s obzirom na činjenicu da je nakon šest godina posle donete osuđujuće odluke isti taj sud, samo drugi sudija, primenio stvarno valjane, prisutne i validne činjenice i doneo presudu kojom se ovde potpisnik oslobađa krivične odgovornosti.

Sa gledišta ministra vojnog i pomoći njegovih tetaka iako nije ostvario 100 odsto cilj, trajanjem krivičnog postupka od 6.300 dana uspeo je da na stub srama stavi pukovnikovo oficirsko-ljudsko dostojanstvo, ugled, čast i autoritet.

Posebno je interesantna činjenica da su montirane tetke u organima tužilaštva na sve moguće načine onemogućile ovde potpisnika da pokrene bilo koju vrstu krivične odgovornosti ni pred tužilaštvom ni pred Prvim osnovnim sudom jer su se organi tužilaštva ministrovi vireći prazilukovi pojavili čak i u ulozi suda i u ulozi veća sudija i presudili umesto Prvog osnovnog suda u korist ministra vojnog bez prava žalbe ili prigovora.

U celini gledano situacija po pitanju vladavine prava u slučaju pukovnika, ovde potpisnika, nije zavisila od lokacije i mesta boravka tetke i njene pomoći, već od naklonosti i poslušnosti prema ministru vojnom i bespogovornom prihvatanju i izvršavanju njegovog uvedenog prava, koje je u suprotnosti sa važećim pravilima i propisima.

Autor je pukovnik u penziji