Težina lanaca

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. “Politička kultura nije zamrla, već nikada nije ni zaživela u Srbiji, dok je demokratija postala ružna reč pre nego što smo je istinski iskusili.”
   Opisali ste stanje. Još da ste rekli da su Srbi violentne naravi, a to znači: žestoki, naprasiti, plahoviti, goropadani, preterani, prekomerni, nasilani, prinudani. (lat.) Pa još da ste priložili šta je mislila mudra Isidora Sekulić:„Za pravu debatu potrebno je mnogo:Opšta kultura, vaspitanje, stručna upućenost, inteligencija. Ono što je nepotrebno, i sasvim neupotrebljivao, to je pakost i jezičnost.“ Bilo bi previše da ste spomeuli naslov knjige Rudolfa Arčibalda Rajsa: „Čujte, Srbi! Ćuvajte se Sebe“, stradalog od Srba, a najvećeg dobrotvora i spasioca ranjenih tokom Prvog svetkog rata. Nije potrebno da spominjete dijagnotičara srpske bolesti, Radomira Konstantiovića. A ima i nova knjiga od Momčila Đorgovića, „Tragedija jednog naroda“ u podnaslovu „Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe“…
   Preostaje da vidim i čujem Vaš dokumentarnu trilogiju, „Težina lanaca“, možda ćete dati predlog za da započnemo rešavanje našeg nestanka koji ubrzano teče.
   Celog života radio sam na tome. A protivnici su mi bili rukovodoci u privredi iza kojih su stajali politički rukovodioci. A iza mene radnička klasa u velikim preduzećima u kojim sam radio. Posle samo dve godine rada u jednom od najvećeg proizvodnog sistema – Rudarskog-tehniološkog „Trepča“, bilo mi je jasno da će se Jugoslavija raspasti, zamo zato što su Srbi bili slabi političari. Od 1993. to sam govorio svojim prijateljima, da mi od 1991. počeli da me saleču sa pitanjme – Kako sam to znao?
   Da bih se vratio u Beograd da završim pisanje knige u kojoj iznosim i našu bolest, samim tim podrazumev se i lečenje. Nažlost, neću doživeti da promene započnu da se izvode. Evo već sutra pre nego odem na prtest u 18.00, pojaviću se na Trgu Marksa i Engelsa, sada trga i spomenik najvećeg spskog zlotvotra – Nikole Pašića, a da pritom, osim mene, nikom neće smetati njegov spomenik. Ili, ako neko to pomisli neće to reći.

   1. Ok bumeru

2. Najtezi su komunisticki lanci.
   Pitajte mladog jugokomunistickog deliju Malagurskog.

   1. Blago tebi kad znas ko je gospodin Malagurski……..

3. BRAVO!

4. Srbija je daleko od toga da bude neoliberalna zemlja, po broju zaposlenih u javnom sektoru, po broju regulacija u korist države a protiv poslovne slobode građana i po državnim investicijama sa jedinim ciljem prikupljanja biračkih simpatija.
   Srbija je u vlasništvu uvek aktuelnog režima, već tri decenije, sa institucijalizovanom korupcijom na svim nivoima. To smo nekako nasledili od SFRJ, izgleda, a što to nikako da prevaziđemo, to je samo naša, građanska, krivica.
   Vaš novi „dokumenarac“ hrani mit o finom narodu koji se truje spolja, mada svakodnevno doživljavamo istinu: trulež je naš, korumpirani smo do srži.

   1. Hmm, čudno da kažete da je korupcija i trulež samo naša. Kako onda objašnjavate da strane firme i banke u Srbiji rade sasvim, sasvim lepo? NVO finansirane zapadnim novcem isto tako. Mislim, ako je društvo trulo, onda bi bilo trulo za sve, zar ne? Čudno je i to da u jednoj neoliberalnoj Francuskoj protesti i nasilje na ulicama ne jenjava već mesecima, ako je to tako lepo, čemu protesti? Čemu masovno iseljavanje Nemaca iz Nemačke, čemu katastrofalan natalitet u svim neoliberalnim državama zapada? Pogledajte, takođe, i plan za „racionalizaciju“ mreže škola u Srbiji. Njega je, za potrebe Ministarstva prosvete, izradila Svetska banka (ovde). Tim planom predviđeno je ukidanje više stotina odeljenja u srpskim školama. Šta ima Svetska banka s našim školama, zapitaćete se.

5. Nesto mi je jako antipatican ovaj decko, necu da kazem da je los, al se mnogo eksponira sa znanjem koje je u najboljem slucaju skromno. Da ne spominjem sto su mu dokumentarci u stilu Moorovih srednjoskolskih wannabe revolucionarista… Zvuci mi kao moj teca koji je dolazio 90ih iz Kanade, jednom godisnje, pa ovde prodavao maglu kako bi trebalo da se zivi, a bogami se tako i oblaci.