Tihi egzodus, drugi deo

Naime, sve brojke o odlasku mladih (i onih starijih) iz Srbije poslednjih godina su zapravo samo procene. Ogroman broj ljudi se zapravo i ne seli iz Srbije već idu “ trbuhom za kruhom “ na tri ili šest meseci, najčešće u zemlje EU. Tu naročito prednjače nekvalifikovani i kvalifikovani građevinski radnici, ali i geronto domaćice, kuvari, konobari, itd. Ovi ljudi delimično žive u Srbiji, većina njih ima i porodice ovde, a deo vremena provode u EU. Zadnje dve godine je postao izuzetno popularan rad u Češkoj i Poljskoj, uglavnom kao vozač kamiona, i to od četiri do šest meseci godišnje.

U Nemačkoj je od prvog januara ove godine stupio na snagu izmenjeni Zakon o radu, kojim će ova država još više olakšati takozvanu “ radnu imigraciju“. Procene Nemačkih sindikata su da je njihova privreda izgubila skoro 30 milijardi eura zbog nedostatka kvalifikovane radne snage. Sada osoba može da dođe u Nemačku i da traži posao, bez obzira da li ima ugovor sa poslodavcem ili da li je već radila u zemljama EU. Ključni član zakona koji je tražio od Nemačkih poslodavaca da prvo traže radnu snagu u zemljama EU sada se briše, te se očekuje veliki priliv radnika sa Balkana, a naročito iz Srbije. U zadnje tri godine, u Nemačku je zvanilno ušlo 117.123 radnika iz Srbije i BIH.

Kako piše nemački “ Welt “, planira se još olakšica za visoko kvalifikovane radnike – lekare, IT stručnjake, inženjere ali i vozače kamiona i autobusa, koji su hronično deficitarni u skoro svim zemljama EU.

I za kraj – Rumunija je u poslednjih par godina ostala bez 40 odsto zdravstvenih radnika, te su Rumunske vlasti povećale primanja za skoro 100 odsto, te je prosečna plata lekara sada oko 1700 eura. To nije zaustavilo odliv medicinskih radnika, koji se u 2018 godini čak i uvećao. Gde je Srbija u celoj ovoj priči, procenite sami.