Tihi egzodus

Prema najnovijim podacima, na Birou NSZ u Srbiji ima oko stotinu doktora nauka. Broj onih sa diplomama raznih fakulteta, i državnih i privatnih, se kreće u desetinama hiljada.

Hm! Još bi mnogi zluradi rekli – u ovoj i ovakvoj Srbiji, najveći prestiž je biti Dr. E super, kažem ja, do juče je najveći prestiž bio posedovanje nemačke limuzine i američkog mobilnog, onog sa zagrizanom jabukom na njemu. Ono, naravno,tako i treba, sad su neka druga vremena, te nijedna tašta neće zeta koji nije Dr.

Šalu na stranu, ma kojim poslom se vi bavili, ma koju diplomu imali, velike su šanse da je konkurencija u toj oblasti ne ogromna, već stravična. Svedoci smo, unazad nekoliko godina, da se veliki broj mladih lekara odmah po diplomiranju odlučuje da napusti Srbiju, jer su u Evropi i na Zapadu lekari svih vrsta i kvalifikacija veoma traženi. Tako da je danas u Srbiji najveći deficit anesteziologa, radiologa, kardiohirurga.

Lekarima u Srbiji se ne može ponuditi veća plata, a tamo sigurno imaju veću od 74.000 dinara, koliko ovde dobijaju specijalisti. Za razliku od njih, mladi informatičari se već posle druge godine studija odlučuju za inostranstvo. Na vreme. Teška su vremena, pa je i teško biti pametan. Nakon završenih studija, više od polovine svih studenata u Srbiji sebe vidi u inostranstvu, van zemlje.

Glavni razlozi za odlazak iz zemlje su nizak životni standard u Srbiji, a slede nemogućnost zaposlenja i dalje školovanje. Sa druge strane, naši mladi lekari važe za najbolje u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Švajcarskoj. Naši informatičari takođe rade u najvećim svetskim IT kompanijama.

Ne može biti da država nema para za mlade lekare, inženjere, arhitekte, informatičare. Oni su budućnost ove zemlje, oni su ova zemlja. A, za doktorate ima vremena, još smo mladi.