Timočke Krajine nema ni u TV prognozi

Ta pojava spada u one na koje ne možemo da utičemo, doduše vlastodršci bi sve nas dali đavolu da zauzvrat dobiju večnost, ali tu meru jednakosti ljudskog roda i sve što postoji na planeti, ništa ne može da poremeti ili promeni.

Sve ostalo se da promeniti.

Otud mi i ideja da je 2020. godina prilika da ponešto promenimo u svojim životima.

Dok se AV nakani da odredi datum parlamentarnih izbora, izgleda smanji „celzijus“ na -3 odsto za ulazak u parlament i eto se nama otvaraju rajska vrata.

Ako zbog bojkota ne možeš da imaš pravu opoziciju, ti onda smanjiš cenzus i u Skupštinu ti uđu političke gromade od stranaka: LDP (kažu da će Čeda imati grdne muke da „navata“ desetak članova stranke da ih učini poslanicima), Zavetnici sa sve Milicom i Srpska desnica sa „šaremantnim“ Vacićem, pa SRS i da ne nabrajam dalje.

Sve vaš do vašega.

To mu dođe kao na pijaci: pitaš imate li opoziciju na prodaju a lukavi nakupac ti kaže – ima, ali se prodaju u džaku, nema biranja, sve ili ništa. I, AV kupi ništa, ali u džaku, lakše se kontrolišu. U modi su opet kombi stranke.

Mada, za nas u Timočkoj Krajini izbori „pred nama“ i nemaju neki značaj. Definitivno možemo da zaključimo da mi za državu Srbiju praktično ne postojimo.

Mi smo neželjeno i nevoljeno pastorče. Ako se pitate – ma je li to moguće – vi odmah večeras pogledajte glavne dnevnike, počev od RTS-a, pa do većine TV kuća sa nacionalnom frekvencijom – nema nas ni u vremenskoj prognozi.

Ovi iz Beograda pokažu interes za ovaj kraj kad policija juri otmičara devojčice po knjaževačkim selima, kad se ljudi bukvalno guše od sumpora i ostalih jedinjenja „zlatnog doba“ u Boru ili kad neki manijak pobije desetak ljudi po Jabukovcu. I, to je tek početak.

Kad su RTB Bor „uvalili“ Kinezima, ovi iz Beograda su nas otkačili kao poslednji, prazni vagon na ranžirnoj stanici železnice koja polako ali sigurno nestaje.

Da malo pojasnimo.

Evo, onomad AV sakupio svoje velikodostojnike, sve od A do V i održao im čas – Srbija 2025. godine. Ne rekoše koje će ime imati to doba – ovo sadašnje je zlatno, valjda će i ono dobiti neko ime, istorije radi, kao npr. safirno, ipak dijamantsko treba ostaviti za neki vrhunac koji nam sledi na tridesetoj godini vladavine AV.

E, crtao je „pačićima malim“ AV šta će sve on (sa parama iz bezbrojnih kredita) napraviti u Srbiji, ali nikako da mu flomaster, makar slučajno, skrene na istok, ka nama.

Nema ni nove pruge, nema ni obećane (Zoka je tri puta najavljivala početak radova) druge trase auto-puta Zaječar – Paraćin a nema ni fabrike za dve hiljade radnika koju je lično obećao AV na „velelepnom mitingu“ za putnike vanrednih autobusa koji su početkom juna posetili Zaječar.

Ne samo da nema fabrike, doduše potpisan je memorandum o namerama neke firme koja bi, kao, otvorila fabriku „visoke tehnologije“ – motanje kablova za auto-industriju i slične proizvode, iz „digitalne ere“, ali izgleda da se čekaju dani pred izbore da se položi kamen temeljac.

Krunski dokaz da je Srbija otpisala Timočku Krajinu leži u sledećoj činjenici. Popreko, preko cele teritorije opština Zaječar i Boljevac postavljaju se cevi za čuveni gasovod „Turski tok“.

Dok je ta trasa bila zvana „Južni tok“ ova ista vlast je obećavala da će paralelno sa postavljanjem glavnih cevi, u „kontri“ od kompresorske stanice u Paraćinu postaviti cevi za gas do Timočke Krajine.

Sada je potpuno jasno da se to neće desiti, gasovoda u Timočkoj Krajini neće biti. Zašto bi u Beogradu bili zabrinuti što se stanovnici Bora, Zaječara i drugih gradova bukvalno guše zbog zastarelih sistema grejanja tokom zime? Gas je jedini energent koji omogućava ozbiljno smanjenje zagađenosti vazduha.

Bajke o toplanama na „sečku“ su mamac za naivne birače pred lokalne izbore.

Okreni-obrni, Timočka Krajina je, u najvećoj meri, prepuštena stihiji koja će je odvesti ko zna kamo.

Valja pogledati šta rade „glavne“ lokalne vlasti ovih krajeva.

Oni u Boru, kao nojevi, nabijaju glavu u pesak, taktiziraju sa vlasnicima RTB, sve zarad pristojnih plata zaposlenih i dogovora centrale SNS-a i vlasnika rudnika.

Bor ne zagađuje samo Topionica već i toplana, koja zagreva ceo Bor, koja koristi ugalj kao energent. Još veći „šlager“ je lokalna vlast u Zaječaru.

Skrpljena je od poznatog „preletača“ Boška Ničića i njegovih odbornika iz Pokreta za Krajinu i dotadašnjeg SNS-a, gde po modelu AV, svu vlast „drži“ Ničić.

Obećanja i to mahom neispunjena, glavno su političko oružje kojim se Ničić služi. Obećanja o ulaganju u infrastrukturu su bajke za naivne, glavni prioritet mu je da se otarasi onih javnih preduzeća koja nisu pogodna za „ugradnju“.

Obznanio je svoju nameru da uđe u privatno-javno partnerstvo za dva gradska groblja, u koja je Grad uložio prethodnih godina na desetine miliona dinara i koja „posluju pozitivno“ a slične namere ima i kad se radi o gradskoj pijaci u koju je uloženo stotinak miliona dinara državnih i gradskih para.

Ako se zna da je pre desetak godina izvršio propalu privatizaciju Gradske toplane (vodi se spor sa Česima), da je u sličnoj varijanti, javno-privatnog partnerstva, isti taj Ničić „poklonio“ 80 ari elitnog zemljišta u Baošićima kod H. Novog, tik uz morsku obalu, investitorki koja ničim, pre sklapanja ugovora, nije dokazala svoju solventnost, naravno i ovo „partnerstvo“ je pred sudom.

Kad u jednom gradu prioritet postane kičersko kićenje grada za novu godinu (Kip lajt, naravno), i obaveznu „pevaljku“ i grejana alkoholna pićanca, selidba česme za dvadeset metara unazad i kupovina ogromnih količina svežeg cveća usred zime, postaje jasno zašto ovaj kraj nikako ne može da dospe u neko proleće, već bez dileme ulazi u ledeno doba, sa sve manjim brojem stanovnika.

Autor je novinar iz Zaječara