„Tiršova“ je deo istorije arhitekture

Povodom plana da se Univerzitetska dečja klinika izmesti na drugu lokaciju

Ostavite komentar


  1. Da, ali sta je Decija klinika spram plana britanskog MI 6 da na tom mestu i placu iza bolnice preko crnogorske mafije sagradi superluksuzni kvart sa poslovnim prostorom iz koga ce Britanska tajna sluzba prisluskivati glavni komunikacioni cvor BIA i centralu Telekoma Srbije u Katanicevoj, kao i zgradu bivseg KOS-a, gde je do nedavno bio Visi sud.
    Zato Vas gospodo profesore vlast ne konstatuje, jer je nasa vlast u rukama britanske obavestajne sluzbe, koja Srbijom vlada preko svoje filijale SNS kao sa svojim pasalukom. A ovamo.nam prodaju pricu da je Srbija nezavisna i slobodna zemlja. Medjutim, mi nismo čoravi da ne vidimo da smo okupirani od Britanaca. I to zasto? Da bi se iz Haga pustili na slobodu oni kojo su po Hrvatskoj krali televizore, frizidere, ttaktore, automobile, zlatne ogrlice i pare. Eto dragi profesori zasto vase vapaje niko s vrha vlasti ne cuje i hoce da šutne Deciju kliniku na liticu iznad auto-puta.

    1. Koja fantazija? Teorijama zavere nikada kraja. Zar je Srbija toliko vazna na svetskoj sceni da bi M6 gradila ceo kompleks radi prisluskivanja? I to danas kada si preko satelita iz svemira vrse prisljuksivanja, pracenja ljudi etc. Stvarno fantasticno.

  2. Uvazeni profesore ! Potpuno podrzavamo Vas apel u vezi ,,cirkusa,, koji sprovodi vlast oko izmestanja UDK. Apelujem na Vas da im odstampate jednu skriptu da pojedini doktori obnove gradivo da je pored bolnice mnogo vazno da se edukuje medecinski kadar koji ce da leci nasu decu.

  3. Pre svega hvala autoru teksta za izuzetan „čas istorije“ vezano za ovaj monumentalni objekat, u kome sam i sam u više navrata lečen od ozbiljnih dečijih oboljenja dalekih 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Poptuno podržavam mišljenje profesora Šćepanovića i njegove argumente da se proširenje Dečje Univerzitetske Klinike u Tiršovoj pravi pored postojeće klinike, a ne daleko od nje. Koliko se ja sećam zagovornici nove lokacije blizu autoputa nisu nijednom rekli da će se postojeća zgrada srušiti ili promeniti namenu, pa obzirom da ostaje u finkciji, nema nikakvog smisla da između dve zgrade istog objekta bude tolika razdaljina. To bi bio pravi organizacioni, funkcionalni i konačno finansijski paradoks.

  4. Sa bolom i užasom pratim tu manijakalnu, volju da se „gradonačelniku“ (da vam javim da se taj ne zove ne zove Vesić) ispuni obecanje i protivno zdravom razumu, logici, vapajima medicinske i arhitektonske struke, da mu se oduže i poklone mu novu kliniku, uprkos svemu o cemu pišu oni koji sve o decijoj bolnici zaista znaju. Taj novi „Beograd na vodi“ nici ce uprkos svemu i ostaje nam samo da ponovo kao „izdresirano bespomoćni“ nemoćno gledamo još jedan od neronovsko-herostratskih ludačkih psihotičnih napada razvaljivanja. Za kraj detalj: sadašnja zgrada je renovirana nedavno i na sve radove ima garanciju od 100 godina. STO GODINA!
    Nema veze, biće tu baš zgodno skijalište od stotinak metara visine do fontane naprimer ili Pink studio, najveci na svetu, pa da nas bog vidi.

  5. Kroz hodnike u Tirsovoj ne moze da se prodje. Molim vas lecite nostalgiju na drugi nacin, napravite muzej.

    Sta god da fali ovoj vlasti, gradnja bolnice za decu nije problem.

  6. Citajuci ovaj tuzan tekst i komentare zakljucio sam da srpski problem nije samo vlast. Vladislave odgovaram vam najvise iz razloga da popravim odnos logika:glupost na ovoj stranici koji je pre mog javljanja bio 7:1 u korist gluposti.
    Naravno da se decja bolnica mora graditi i naravno da ta cinjenica nema alternativu niti bilo kakvo nebulozno trucanje o arhitekturi, pogotovo arhitekturi zgrade na slici!!

    Kojoj arhitekturi i kojoj istoriji? Zgrada je arhitektonsko ruglo brutalistickog stila kojim je ceo Beograd nagrdjen.

    Ali zaboga u bolnicama se lece ljudi i morbidni komentari, kao i tekst u ostalom su za brigu.

    Beogradski elitizam u svom najgorem obliku koji u sustini vise pripada poseljacenom primitivizmu. Jer molim vas pa svugde u svetu (svet se pominje kao primer plebsu koji nije nos pomolio dalje od svoje ulice i letuje na Adi Ciganliji) se stare zgrade zasticuju. Da ali u ovom slucaju je po onoj narodnoj : videla zaba gde se kobila potkiva pa digla i ona nogu,

    Princes Margaret Hospital u Pertu je imala mnogo duzu istoriju od beogradske bolnice i datira jos iz 19 veka. To naravno nije smetalo ni jednoj politickoj opciji u Zapadnoj Australiji da donesu odluku da se nova decja bolnica izgradi na drugom mestu. Da pomenem samo da je i stara zgrada decje bolnice u Pertu za ovu u beogradsku cudo moderne arhitekture.

    Koga interesuje kako izgleda nova neka nadje na internetu pod Perth Children’s Hospital. Pustena je u rad pre 2 godine i kostala je oko 2 milijarde australijskih dolara (1.25 milijardi eura po sadasnjem kursu). Unutrasnjost je nadmasila spoljasnjost a o funkcionalnosti prilagodjenoj deci suvisno je govoriti.

    Ovo pisem kao otac deteta kome je 2015 godine dijagnozirana Leukemija i koje se uspesno lecilo u obe bolnice.

    1. Da li ti to sebe smatraš prepametnim, a nas ostale glupim? Pusti struku da govori, a ima nas koji dobro znamo ko je bacio oko na plac pored bolnice i koga to nije briga što će deca biti iznad auto-puta, gde će biti ograničen i otežan prilaz i vozilima i pešacima.

  7. Francu podici lijep spomenik a ovo ruglo od zgrade srusiti i napraviti lijepu modernu svjestsku kliniku za nasu dijecu.

  8. Da bi se bolnica prosirila na placu kobi joj pripada treba stusiti Breninu nelegalnu kafanu Dardaneli. Sta mislite, zasto he bas sada pevala na doceku Nove godine?

  9. Prvo svima Srećna Nova godina i sve najbolje! Mislio sam da se ne javljam, ali moram da Vam razjasnim neke notorne činjenice: Univerzitetska dečja klinika (UDK) je odlukom SO Savski venac još iz septembra 1991. dobila na raspolaganje plac od 9391 kvm ili 94 ari ili 0,94 ha uz sam park i u zapadnom delu Svetosavskog platoa. Prema tadašnjoj proceni arhitekata i lekara (profesora) u onoj velikoj SFRJ sa 23 mil st je bilo predvidjeno oko 10 000 m2 na 6 nivoa sa 2 nivoa podzemne garaže. UDK je tada bila prepuna dece! Uradjen je i idejni projekat dogradnje na placu pored klinike i to je sve potvrdjeno Planom generalne regulacije (PGR) za grad Beograd iz 2016.g. naravno uz uslov da se predhodno uklone bespravni pbjekti na placu UDK! Postojeća zgrada UDK je od 1995 – 1998. proširena za čitavih 4800 kvm na čak 3 nivoa, od kojih je deo poslednjeg sprata (oko 800 kvm) podignut bez dozvole i treba da se ukloni kada se podigne anex uz postojeću zgradu i to nije nikakv problem. Postojeća zgrada je renovirana od podruma do krova, uradjeni potpuno nocvi temelji 1996. sa ganancijom od 100g! Sva odelenja, OP sale, 5 int. nega, obe poliklinike, potpuno renovirane! jedinstveni i jedini dijagnostički centar za decu opremljen najsavremenijom opremom i to potpuno novom. Vlada RS u poslednjih 6g dala milione evra za renoviranje i opremanje, a JP PTT Srbija i telekom još pre 25g dali novac za dogradnju i opremanje UDK koja ima CT još od 1991., a magnetnu rezonancu (MR) još od 1994., što je tada bila misaona imenica i želja svih klinika! sada je UDK u poslednjih 10g ispunjena sa svega 63% kapaciteta jer DECE NEMA! I ima 6 vrhunski opremljenih OP sala što je više nego dovoljno. Slobodan plac pored UDK iznosi neto oko 75 ari ili 7500 kvm. To znači da bez problema može da se podigne nova zgrada na tom mestu dimenzija 50 x 50m = 2500 kvm na čak 6 nivoa, što iznosi oko 15 000 kvm, plus podzemna garaža na 2 ili 3 nivoa, sa čak 5 dvosmernih pristupa, na placu „ravnom kao tepsija“, uz park, preko puta Hrama Sv. Save. I to sve za najviše 20 – 25 mil evra uz renoviranje „stare“ zgrade. Ko i zašto i sa kojim pravom i u suprotnosti sa zdravim razumom hoće da odbaci sve ovo i „preseli“ UDk na liticu pored autoputa, pa da deca i roditelji umesto da budu pored parka i gledaju u Hram i slušaju zvona sa njega, gdedaju u autobuse, kamione, šlepere i automobile sa didvnim pogledom na autoput i još lepšim vazduhom da ga udišu? G. iz Australije treba da zna da u Londonu postoji Sick Children Hospital u Great Ormond Street (GOS) iz 1869. koju je podigla još Kraljica Viktorija! I novi blokovi su dogradjeni uz staru koja je renovirana! Znam odlično, jer sam bio djak te bolnice! Ovo je sve moglo da bude uradjeno do sada bez ikakvih problema, veoma brzo (2 – 3g), mnogo jeftinije i što je još važnije na PRAVOM I NAJBOLJEM MESTU ZA UDK!!!! Svako neka se zapita: Dedinje 2 se zida uz Dedinje 1, novi blok KCS uz stari, Onkologija 2 će se zidati uz onkologiju 1, Kamenica 2 i 3 uz kamenicu 1, KBC Mišović rekonstruisan i proširen u okviru stare, PA ZAŠTO SE SAMO DEČJA KLINIKE SELI IZ TIRŠOVE, SA NAJBOLJE LOKACIJE, NA NAJGORU LOKACIJU?Ko još menja „nekretninu“ na Svetosavskom platou za liticu i urvinu i zašto, kada ima na raspolaganju najekskluzivnije zemljište??? Ja rekoh, napisah i spasih svoju dušu! Bio sam direktor UDK 12g i Predsednik UO 7g, pa sam zato verovatno „nekompetentan“?

    1. E pa profesore kad me dole pomenuste da vam onda Simeun i otpise a sve po redu i zaslugama.

      Ovde u Pertu zivi lekar, ortopedski hirurg koji je bio nacelnik ortopedije na VMA neposredno pred pocetak rata u ex Yu. Studirao je medicinu zajedno sa mojim bratom, brucosi davne 72-ge. Obratio sam mu se kad mi se cerka razbolela. Prijatelji koje sam upoznao dok sam ziveo na Novom Zelandu su vlasnici bio-hemijske labaratorije, sad vec instituta „Konzilijum“ u Beogradu. Obratio sam se i njima nakon dobijenih protokola za lecenje cerke. Prijateljica u Brizbejnu je lekar opste prakse, beogradski student generacija 81. Obratih se i njoj.

      Da ne ulazim u detalje ali je jedna poruka bila zajednicka za svo troje: budi srecan da ti se dete ne leci u Tirsovoj.

      Ne zbog strucnosti jer sam dobio informaciju da onkologija u Tirsovoj pripada takozvanoj Srednjoevropskoj grupi (pertska Princes Margaret COG grupi sa centrom u SAD) kojoj pripadaju decje bolnice u Nemackoj, Ceskoj i par drugih zemalja. Protokoli za lecenje su isti unutar grupe kao i „clinical trail’s“. Znate o cemu govorim.

      Sreca sto nismo u Tirsovoj (bilo je pomisli da se vratimo) nam je predocena iz vise razloga od kojih sam neke naveo u mom predhodnom komentaru koji vas je uzgred uvredio.

      Funkcionalnost i organizacija. Treba li da vam predocim da sam kako se to kaze „iz prve ruke“ dobio informaciju da se deci hemoterapija daje po hodnicima? Treba li da vam objasnim kako se davala i u opste kako je sve to bilo organizovanu u staroj zgradi Princes Margaret Hospital ili da probam da vam objasnim kako to sve funkcionise u novoj Perth Children’s Hospital?

      U redu, recice te, novac kojim ovi ovde raspolazu i onaj u Srbiji nisu isti.

      Ali ovde se ne radi o tome. Vi probate da odbranite neodbranjivo koristeci argumente i cinjenice koji blago receno ne piju vode. Necu vam reci sta sam po struci.

      Svi argumente za ostanak stare zgrade koje ste naveli spadaju u normalno odrzavanje starog oronulog a nada sve nefunkcionalnog objekta i vremenom ce biti sve skuplji i skuplji.

      Kakva garancija od 100 godina moj profesore? Da li stvarno verujete da tako nesto moze da se da? Do duse u Srbiji sve moze pa zasto ne i tako nesto. Pa nedavno vam se pored svih tih popravki i garancija odvalilo pola fasade na ulasku u bolnicu. Sreca pa niko nije poginuo.

      Mogli su da vam daju i 120 ili 50 godina. Sasvim je sve jedno.

      Odakle vam ideja da vas vredjam? Gde i kako vas vredjam? No ako vam je moja konstatacija da je „car golisav“ uvreda, onda profesore imate problema sa svojim egom vise nego srpski premijer sa recenicama.

      Decja bolnica u Beogradu je „well overdue“. Ako se sa necim slazem sa vama onda je to da je lokacija u Tirsovoj u na vrat na nos zbrljanom Beogradu dobra. Ne znam na kom mestu je ponudjena nova lokacija sto se svakako treba uzeti u obzir. Ali takodje u obzir se trebaju uzeti i pacijenti iz unutrasnjosti, njihov smestaj pogotovo roditelja dece sa najtezim oboljenjima.

      Gde cete njih da smestiteili? U Tirsovoj i okolnim ulicama za njih nema mesta. Ili ce se u Tirsovoj leciti samo beogradska deca?

      Znate li kako je to organizovano ovde? Stara decja bolnica je bila u sirem centru grada a preko puta bolnice su bili mali apartmani za roditelje, njih 25, koji zive van Perta i koje je napravio McDonald’s. Na vrhu bolnice je bila lokalna bolnicka televizija i radio za decu kao i ogromna igraonica. Svaki sprat je imao skolsku prostoriju u kojoj se deci na duzem lecenju predavalo skolsko gradivo. Onkologija je imala nekoliko bolesnickih soba sa dodatkom za roditelje, porodicni dnevni boravak, komforna dnevna soba sa kuhinjom, kupatolom i 4 sobe za roditelje i da ne nabrajam dalje. Svaki bolesnicki krevet je imao svoj TV, DVD, konzolu za video igre….

      Takva zgrada je u poredjenju sa novom bila nefunkcionalna pa vi sad vidite gde ste.

      Zaboravih i mali heliodrom za helikoptere pored zgrade i na krovu zgrade. Zgrada sa slike bi se srusila kad bi na nju sleteo helikopter.

      Ja vam ovo napisah kao roditelj bolesnog deteta koji je korisnik bolnice, bolnice koja je napravljena da bi se deca u njoj lecila, misleci pri tom na roditelje iz Mokrina, Donje Satornje, Vranja, Loznice ciji su trogodisnjaci na lecenju. Ta ista ispijena lica koja se guzvaju po hodnicima u Tirsovoj jer nemaju nikog kod koga bi mogli da odsednu u Beogradu niti novca da plate hotel dok im se deca lece.

      Kapirate?

      Decja bolnica nije tu da bi bila samo po meri lekara. Lekar u njoj radi pa ode kuci. Ona je napravljena prvenstveno da bi sluzila pacijentima, deci i roditeljima u ovom slucaju.

      Malo vise empatije ne bi u Srbiji nikome bilo na odmet pa ni vama profesore.

  10. Tirsova nema ama bas nikakvih arhitektonskih kvaliteta, brutalizam. Ruzna zgradurina za koju je autor emotivno vezan i nista vise. Unutrasnjost je posebno nefunkcionalna. Pa i kartonske kucice u Marinkovoj Bari su „deo istorije arhitekture“ a mnoge su spajale staro i novo (citaj imale su satelitske antene).
    Poseban biser je termin „deciji“ hirurg (verovatno je decija anatomija vanzemaljska u odnosu na odrasle) – isto ko sto postoji „deciji“ grip ili „deciji“ autizam ili „deciji“ kardiolog.

    1. Uopste nije problem da se prebace deca na novu bolnicu sa savremenim aparatima i uslovima.
      Problem je sto ljudi umiru u mukama sami u svojim stanovima i ceka se na operacije godinama a ovi hoce ovu opremljenu bolnicu (za decu ili idrasle svejedno) da sravne sa zemljom da bi ti gradili… ekskluzivne stanove za bogatase.

    2. Naravno da postoje i dečji hirurg i anatomija dečjeg uzrasta koja se razlikuje od odraslih (naročito bebe), a dečja kardiolog ija je subspecijalizacija u pedijatrije! Autizam se javljam isključivo u dečjem uzrastu. Pišete stvari o kojima nemate pojma i vredjate kao Simeon, a uopšte ne poznajete situaciju! Pa zašto se ne sruše ili ne presele Luvr, naše Narodno pozorište ili Narodni muzej? I oni su stari i ne funkcionalni?

      1. Evo profesore opet omrazenog Simeuna, ovaj put u nesto kracem izdanju.

        Ako vam do sad nije jasno kakva je razlika u funkcionalnom i istorijsko kulturnom smislu izmedju pozorisne zgrade, muzeja, galerije i bolnicke zgrade onda vam ja moj profesore nemam o cemu dalje pisati.

        Poslednjom recenicom ste samo potvrdili da problem u Srbiji nije samo vlast i da je mnogo dublji nego sto to na prvi pogled izgleda.

  11. Kao list tonete sve dublje.Tekstovi su strasni.Kakve gluposti ,arhitektura kraljeve bolnice.Nadam se sledece karikature podzemni kontejneri izlepljeni listom DANAS.

  12. Da li vam je jasno šta znači buka i zagađenje vazduha? Da li znate šta je to infrazvuk? Vibracije 24h. Da li je neko u svetu sazidao kliniku pored autoputa? To jednostavno ne dolazi u obzir. To je eksperiment i zločin!

Ostavite komentar


Lični stavovi

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Minja Miletić, TV novinarka

Svaki novi dan počinjem čitanjem dnevnog lista Danas.