Tito i Miloš – zlodobri vladari: Autorski tekst Radoša Ljušića

Povodom dela Dobrice Ćosića „Knjiga o Titu“ (Laguna, Beograd 2024)

Ostavite komentar


  1. Pojašnjenje – sve ultra luksuzne jahte, imaju svoj „shadow“ brod (eng. Senka, mada pretpostavljam da svi toliko razumeju engleski), i na tom pomoćnom brodu se nalazi posluga i sve potrepštine za glavni brod. Tako da to nije bilo „bahaćenje diktatora siromašne zemlje“ već pokazivanje moći suverene zemlje (pored „Galeba“ plovili su ostali brodovi JRM – podmornice i razarači). Kamo sreće da sada imamo takvu državu…

  2. Ovakvi clanci su primereniji pisanju u cuvenij rubici „Odjeci i reagovanja“ iz lista „Politika“ u vreme Slobodana Milosevica kada je bio na vrhuncu vlasti. A sto se Josipa Broza tice, cinjenica je da srpski narod nikada, ali bas nikada od kada se pojavio na istorijskoj sceni Balkana, nije tako dobro i lepo ziveo (a sva je prilika da niti u buducnosti nece) kao u doba Brozove vladavine.

  3. Tito je arčio narodnu imovinu ali ju je ostavio narodu a galebom se vozilo po mediteranu ali se vraćalo sa potpisanim ugovorima pa su se jugo kompanije razbijale od posla i para gradeći po africi i bliskom istoku. Da nismo ono što je Basara rekao da smo u poslednjem intervjuu za Nova, a jesmo! , imao bi tito spomenik veličine geneksa u svskom gradu u srbiji.

  4. Ovako, vadeci iz konteksta citave delove „Na Drini cuprija’, „Travnicke hronike“ i dr. dela, „neki“ u BiH pokusavaju i Andrica da proglase najvecim neprijateljem Bosanaca i Bosnjaka. Zasad im ne uspeva kako i koliko bi to hteli. Isto to radi i Rados Ljusic, samo sto je odabrao druge licnosti – „opalio“ je na malo povise. Ne zanima Ljusica ni vremenski, ni drustveni (uopste, istorijski) koncept, a ni ono sto je pre ili posle delova iz knjiga i pisama citiranih autora (Karadzic, Cosic) receno. On „gusla“ svoje i… „tumaci“ nam recenice i pasuse. Nije li i to revizionizam o kojem se prica u ex-YU tzv. drzavama?

  5. Za vreme Tita, radilo se po sistemu, malo sebi i malo produzecu, a sada se radi po sistemu, sve sebi i nista prodezecu ?!

  6. Sve sto je opisano za Titovo gokilanje bogatstva, ostalo je drzavi, ne njegovim nalsednicima. Milos je sve uzeo za sebe. Velika razlika!

    I najveca – najvise Srba i Srpkinja u istoriji rodjeno je pod Titom. Rekordne godine radjanja dece u Srbiji bile su pod Titom.

  7. 71 haljina za 72 večere. Drama se dešava na večeri na kojoj kraljica mora da „ponovi“ haljinu. Ko je pogrešio? Bolesna krojačica, nemirno more koje je sprečilo da se gotova haljina prebaci na Galeb, nespretni mornar koji je ispustio dragoceni paket ili kraljica koja je rekla „ponoviću, pa šta, lepo mi stoji“?

  8. Ako zbog ničega, Tiletu treba dignuti spomenik (tri puta veći od onog Stefanu Nemanji) što je izmislio OZNU, kasnije UDBU, jer jedino pendrek Srbina dovodi u red. Kada bolje razmislim, treba da dignemo spomenik pendreku, i da ga postavimo na mesto spomenika Pobedniku.

  9. Htedoh da napišem: „Glupav tekst“, ali vidim da su me drugi komentatori preduhitrili.
    Onda – ništa.

  10. Прочитах до пола и питам се шта ће нама факултети за историју, овакве „анализе“ сваки дан могу да се чују испред продавнице.

  11. Profesore, zašto svoj dignitet i dostojanstvo, profesorsku reputaciju spustate na nivo nepismenog i pijanog seoskog džiber i člana Šešeljeve stranke iz vremena ranih 90-ih. Čuvajte zdravlje, ne dajte da vas meržnja uguši.

  12. Srbija je oduvek bila bedna i siromasna, ogrezla u korupciji, tako da neko ko se imalo potrudio da je unapredi na prvi pogled izgleda kao velika istorijska licnost , ali za razliku od ostalih naroda u SFRJOT mi tu „Brozovu bajku“ platismo gubitkom teritorije (Kosovo).

Ostavite komentar


Lični stavovi

Pištolj ume i da opali 10

Pištolj ume i da opali

Stigosmo i do toga da nam se narodni poslanici tuku i guraju sa policijom. Bravo za sve nas, nezadrživo se survavamo u otvorene građanske sukobe.

Naslovna strana

Naslovna strana za 22. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Dragan Velikić, pisac

Danas su jedine dnevne novine koje ne uređuje podzemlje.