Titova vila nije Titova

Ne postoji nikakav pravni dokument kojim bi se Josip Broz Tito legitimisao kao vlasnik kuće na Zlatiboru.

Ne postoji nikakav finansijski dokument na osnovu kojeg bi se moglo verodostojno zaključiti da je Josip Broz Tito od svojih para sagradio kuću i isplatio majstore koji su je zidali.

Ne postoji nikakav dokument iz koga bi se videlo da je Josip Broz Tito zaključio ugovor s građevinskim preduzimačem o zidanju dotične kuće.

Ne postoji nijedan validan dokaz da je to, kako svi mediji tvrde, „Titova vila“.

Predmetnu vilu izgradio je svojim parama i upisao kao privatno vlasništvo gospodin Aleksandar Pavlović, predratni advokat beogradski.

Predratna kuća za odmor gospodina Pavlovića dospela je u žižu interesovanja jer je postala zarobljenik urbanističkog haosa na Zlatiboru. Zašto tu vikendicu mediji uporno neistinito titulišu kao „Titova vila“?

Da li zato da bi vest, iako netačna, bila sočnija?

Ili zato da bi lopov koji je ukrao nečiju tuđu imovinu bio veća „mirođija“ u toj vesti od stvarnog vlasnika te imovine?

Činjenica je da je prezime Pavlović manje atraktivno od nadimka Tito, ali bi ipak trebalo voditi računa da verodostojna vest sadrži tačne podatke. A tačan podatak je da kuća advokata Pavlovića na Zlatiboru ne može biti „Titova vila“.

Insistiranjem na Titovom „vlasništvu“ nad Pavlovićevom imovinom u Srbiji se i dalje amnestira pravo na krađu, lopovluk. Pre 75 godina komunisti su privatnu imovinu beogradskog advokata konfiskovali, nacionalizovali, oteli, ukrali, opljačkali… i ustupili na korišćenje građaninu Josipu Brozu. Nebitno je da li je građanin Broz u toj kući ikad boravio.

Poznato je da je mnogo godina posle krađe kuća na Zlatiboru, kako i priliči, vraćena naslednicima gospodina Pavlovića, koji su je (u skladu s pravom raspolaganja privatne imovine) prodali.

Upotreba pojma „Titova vila“ provocira još jedno razjašnjenje.

Titovi sledbenici i dan-danas veoma su bučni i uporno kvalifikuju kao otimačinu i krađu to što su tajkuni svojim novcem (svejedno, kešom ili kreditom) u privatizaciji kupili, platili i tako postali vlasnici propalih socijalističkih preduzeća. A nikako im ne smeta što su pre 75 godina lopovi pod firmom nacionalizacije oteli nečiju privatnu vilu (ne samo jednu i ne samo vilu) i proglasili se njenim vlasnicima.

Možda se zbog „pijeteta“ prema tim otimačima tuđe imovine mediji ne stide da kuću beogradskog advokata Pavlovića na Zlatiboru i dalje zovu „Titova vila“.

Autor je novinar