Toksična politika – kineske investicije i ekološka degradacija

Ovaj pojam se odnosi na skup vrednosti koji se ne tiču isključivo pitanja opstanka države, već i na sve ono što omogućava pojedincima i zajednicama da vode kvalitetan život.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je skoro sproveo istraživanje u tri grada u Srbiji koji su bili primaoci velikih investicija iz Narodne Republike Kine. Ta tri grada su Smederevo, gde je kineska Hestil grupa preuzela železaru, Bor, gde je kineska kompanija Ziđin majning preuzela lokalni rudnik bakra, i Zrenjanin, gde kineska kompanija Linglong gradi fabriku kamionskih guma.

Svrha istraživanja je bila da ustanovi kakav je efekat kineskih investicija po bezbednost i kvalitet života lokalne zajednice. Ustanovljen je veoma specifičan obrazac. Kineske investicije pomažu da se očuva zaposlenost u lokalnoj sredini, naročito kada se uzme u obzir da u gradovima poput Smedereva i Bora veliki broj lokalnih porodica zavisi od prihoda koje generišu preduzeća poput smederevske železare i borskog rudnika.

Samim tim, socijalni mir se obezbeđuje u tim sredinama. Međutim, postoje i negativni aspekti ovih investicija, pošto je ustanovljeno da postoje poremećaji u svakodnevnom životu na lokalnom nivou. Učinak je nejednak i podrazumeva različite fenomene, ekološka degradacija, erozija u vladavini prava (posebno radnim pravima), i poremećaji u međuetničkim odnosima. U ovom slučaju treba se posebno osvrnuti na ekološku degradaciju.

Smederevo i Bor su doživeli značajno opadanje u ekološkim standardima, koje korespondira sa dolaskom kineskog investitora. U Smederevu lokalni žitelji, a posebno u selu Radinac, gde se i nalazi Železara Smederevo, prepoznaju oblake crvenog praha koji sve pokriva, a koji su sve češći. To se dešava uprkos tome što je Hestil grupa uložila 300 miliona američkih dolara u tehnologiju za smanjenje zagađenosti.

U Smederevu, čistoća vazduha je 120 dana u godini ispod evropskog standarda. Kada je u pitanju zagađenost štetnim PM2.5 česticama, Smederevo doživljava nivo zagađenosti koji čak ne postoji ni u formalnoj metrici zagađenosti u EU. Katedra za bioetiku za Evropu UNESKO-a ukazavila je 2020. godine da zagađenje u Smederevu predstavlja kršenje Uneskove Univerzalne deklaracije o bioetici i ljudskim pravima, kao i ostalih konvencija o ljudskim pravima čiji je Srbija potpisnik. U tom istom gradu, ekološki protesti nisu više nepoznanica.

U Boru je slična situacija, pošto zagađenost vazduha usled sadržaja teških metala i drugih štetnih čestica, koje proizilaze iz rudarske delatnosti. Tokom 2020. godine grad Bor je čak podneo krivičnu prijavu protiv Ziđin majninga zbog zagađenosti.

Prosečan životni vek u Boru je već sada za deset godina kraći nego u ostatku Srbije. Na osnovu izveštaja Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, izrečene su novčane kazne 2021. godine srpskom ogranku Ziđin majninga, Ziđin koperu i njenom direktoru zbog zagađivanja reke Mali Pek.

U Zrenjaninu, prisutan je strah šta bi se moglo desiti u pogledu ekološke bezbednosti kada se radovi na Linglong fabrici kompletiraju. Zrenjanince brine budući kvalitet vazduha, zemljišta, kao i sudbina prirodnog rezervata Carska bara.

Smederevcima nije uopšte stran fenomen zagađenja. Zagađenje nije nov fenomen ni u Boru, gde su nam meštani obližnjeg sela Slatina govorili o zagađenosti dve reke, Borske i Kriveljske reke koje traje od pamtiveka. Ti isti meštani su nas upozoravali da su im sve političke garniture još od vremena komunista obećavali da će rešiti problem rečne zagađenosti. Niti meštani, niti bilo ko drugi ima iluzije da će svaki investitor dati prioritet profitu nad ekološkim zabrinutostima lokalnog stanovništva. Zaista, zašto bi kineski investitori bili drugačiji od zapadnih ili bilo kojih drugih investitora u tom pogledu? Tokom 2021. godine smo imali masovne proteste protiv Rio Tinta. Šta je specifično u tom kontekstu za kineske investitore?

Prvo, što stanovnici Smedereva i Bora primećuju to je da su Kinezi zainteresovani za uvećanje produktivnosti i profitabilnosti brzinom koja prevazilazi prethodne investitore, čime dolazi i do većeg stepena ekološke degradacije. Drugo, iako je tačno da je veoma lako naći mnoge kompanije iz SAD i EU koje imaju veoma loš ekološki učinak kada su u pitanju njihovi inostrani projekti, ono što je specifična odlika kineskih kompanija je da u svojoj zemlji porekla nemaju snažne etičke i pravne norme koje se odnose na ekološku bezbednost.

Naime, zahvaljujući otvaranju Kine prema svetskom tržištu i reformama koje je pokrenuo Deng Sjaoping 1978. godine, Kina je izvela najveću socioekonomsku transformaciju i izbavila značajan procenat svoje populacije iz siromaštva.

Međutim, taj ekonomski uspeh ima cenu u pogledu ekološke degradacije i javnog zdravlja, gde vladajuća Komunistička partija i dalje se oslanja na svoju sposobnost da obezbedi ekonomski boljitak svojoj populaciji kao izvor političkog legitimiteta. Kinesko-američki politikolog Janžong Huang je u svojoj istoimenoj knjizi nazvao ovaj fenomen „toksična politika.“

To je ono što čini kineske projekte opasnim, kompatibilnost političkih modela srpske i kineske elite, gde srpska elita slično kao kineska je spremna da zarad zaposlenosti i rasta ekonomije spremna da zažmuri na ekološke pretnje, sa krajnjim ciljem političke legitimizacije vladajuće koalicije.

Postoje svakako lekcije iz ovog procesa za zainteresovane strane, kinesku, zapadnu i srpsku. Kina, ukoliko zaista želi da se promoviše kao odgovorna sila u usponu, treba da pokaže zemljama sa malom ekonomijom kao što je Srbija, drugačije lice.

Ono u kojem se angažuje sa širim stanovništvom i uzima njegove probleme u obzir, a ne samo da pretpostavi da je posao završen dogovorom sa centralnom vladom. Zapad, a posebno Evropa, ukoliko želi da se nametne kao alternative Kini treba da ponudi opipljive investicije mestima kao što su Bor, pošto nikako ne treba zaboraviti da su Kinezi preuzeli industrijska postrojenja koja zapadni investitori nisu želeli.

Na samom kraju, najvažnija lekcija je za Srbiju i njenu elitu. Iako je jasno da zemlja kao Srbija zarad ekonomskog napretka mora da napravi kompromise, treba da bude i svesna da kompromisi ne predstavljaju totalno zapostavljanje zdravlja sopstvenog stanovništva.

Autor je viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku