Toksičnost teta Dane

Karakteriše ih manjak društvenih institucija, nekohezivnost zajednice, identitetski problemi, ekstremna anomičnost, nefunkcionalost i neartikulacija društvenih sukoba, nacionalizam kao najprizemniji i najopasniji supstitut za društveno, lično i moralno siromaštvo, demagogija, populizam, koketiranje sa najbanalnijim pojedinačnim i kolektivnim emocijama, sistemsko i sistematično rušenje poverenja, afirmisanje opskurnih i lažnih autoriteta, pojedinaca koji jašu i profitiraju na tragedijama koje krize indukuju.

Pandemije, poput aktuelne dodatno razgrađuju društvenu supstancu naglašavajući postojeće i proizvodeći nove probleme.

Uz manjak institucionalnog odgovora ambiciozni populisti bivaju raspojasani, velikom brzinom sejući svoje nastrane ideje koje se primaju i rastu poput korova (lako se primaju, brzo rastu, prave veliku štetu, a uzroci i posledice se dugo i teško otklanjaju).

Recept je jednostavan: što više kakofonije, prizemnosti, ljute borbe za „istinu i pravdu“, malo nacionalizma, podilaženja slabostima i strahovima unesrećenog, nepismenog i nesnađenog sveta, brige za decu, potpomstvo, porodicu, humanitatnog rada i eto im prepoznatljivosti.

Onda upotrebnu vrednost te prepoznatljivosti uoče političari.

Još ako su tu prepoznatljivost stekli lekari lečeći najteže obolele bolesnike (onkološke) dobijemo Danicu Grujičić, prvu na listi SNS-a.

Svojom brigom za bolji svet Dana nije uspela zaludeti samo građane, već i mnoge profesore univerziteta, akademsku zajednicu, svoje kolege i aktere u javnosti uopšte.

Čitaoci ovog teksta bi se iznenadili ko je sve iz građanskog korpusa koliko juče klicao tetka Dani kako sama sebe zove ova Užičanka.

Pažljiviji hroničar u takvim obrtima i polupanostima neće pronaći ništa neobično – gore navedene pojavnosti su refleksija (ne)društva.

U takvom kontekstu se javljaju mesije koje nam poručuju da odgovornost za rešavanje problema nije u našim rukama. Mi smo žrtve svetske zavere zbog naše istorijske i druge posebnosti.

Na primer, porast onkoloških oboljenja i vioska smrtnost nije posledica zagađenja, načina života utemeljenog u zdravstvenoj neprosvećenosti, loše organizovanom i opremljenom zdravstvenom sistemu, nepostojanju preventivnih programa, kasne dijagnostike, itd., već NATO bombardovanja, ekološkog genocida i bacanja osiromašnog uranijuma.

Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije sa organizacijom rada te ustanove nema ništa, pa se desi da Institut bude prva zdravstvena ustanova u koju je „ušla“ korona, bez obzira što se u njemu leče najosetljiviji pacijenti.

Ma ne, više nije važno što je požrtvovana prof. Grujičić u martu 2020. pozivala pacijente da ne dolaze na kontrole u Institut već da joj putem „ve transfera“ na mejl šalju rezultate i opise skenera i magnetne rezonance koju su platili i uradili negde druge, a ona će kada stigne pročitati te rezultate. One koji nemaju i ne znaju da koriste računar i internet uputila je na komšije i rođake!

Ne, više nije važno što se baš ovih (predizbonih) dana očekuje presuda suda u Strazburu zbog lekarske greške „tetka Dane“ (kako sama sebe naziva) sa smrtnim ishodom.

Nikako više ne sme biti važno što je pod plaštom tako velikog medicinskog i ljudskog autoriteta pozivala građane da ruke dezinfikuju rakijom, ako nemaju alkohol, a ako nemaju masku, sa stave maramu preko usta!

Virus koji je pokorio i ceo svet okrenuo naglavačke prvo je smatrala nepostojećim, potom je govorila o biološkom ratu u Kini i malom broju zaraženih na ograničenom prostoru, zatim je bio samo malo virulentniji, ali ništa opasniji od gripa, potom je najefikasnija metoda lečenja podrazumevala izolaciju, a ne terapiju i jasan klinički protokol, onda je profesorka vazdizala hlorokin u momentu kada je Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti izdao upozorenje o upotrebi, neefikasnosti i štetnosti istog leka za lečenje kovida-19.

Po njenom stručnom mišljenju, krajem februara 2020. korone u Srbiji nije bilo, a Klinika za infektivne bolesti nije bila puna pacijenata sa (ne)specifičnim pneumonijama. Koga briga što su naši naučnici dokazali da je prvi smrtni slučaj od korone u Evropi zabeležen baš u Srbiji 5. februara iste godine.

Naučnica Dana je javnost ubeđivala i umirivala kako SARS-CoV-2 na hladnom ulazi u hibernaciju zadržavajući se na površinama tako da nema opasnosti od transmisije, iako je i laicima jasno kakav epidemiološki rizik sa sobom nosi masovna i intezivna koncentracija ljudi u zatvorenom prostoru.

Doktorka se svesrdno bori protiv nadrilekarstva i zalaže za vakcinaciju, ali nije baš sigurna šta te vakcine sadrže jer je „naš Torlak“ kao garancija njihovih ispravnosti i delotvornosti uništen. Ne priznaje ona ni naš ALIMS ni stroge procedure uvoza, registracije i upotrebe medicinskih sredstava i lekova, pa ni međunarodne naučne institucije i regulatorna tela.

Pored „snimanja blogova“ direktovanja, rada u Komisiji za uništavanje droga, komplikovanih hiruških intervencija, predavanja i vežbi na fakultetu, medijskih gostovanja, intezivne predizborne kampanje, „teta Dana“ stiže da se posveti humanitarnom radu u organizaciji sa eugenističkim nazivom „Zdrava Srbija“ (sada se valjda drugačije zovu), da se posveti Bogu jer po njenim rečima „religija pravi ravnotežu u svetu, budući da mi nismo pozvani da sve razumemo“, nezapostavlja ni porodicu, unuke, nesebično deleći sa nama fotografije idile topline doma uz motivacijske poruke u stilu Lujze Hej – ostavljajući utisak nadžene.

Prosvećena i posvećena profesorka nas osvešćuje o jednako važnim temama, pa neretko zamoli fanove da pošalju makar 100 000 SMS poruka kako bi siromašnoj deci u Srbiji, Bosni i na Kosovu obezbedila novogodišnje paketiće, poziva na referendum kako bi se 9. januar slavio kao Dan Republike Srpske, drži predavanje o borbi na Košarama, bori se za opstanak Kolarca i KUD „Branko Cvetković“, svaki par meseci u poslednjih 10 godina upozori da je zdravstveni sistem pred kolapsom (danas je jedan od najboljih na svetu, logično), gnuša se nasilja u porodici i školama, navijača, pozivajući policiju da hapsi i kažnjava „mangupariju i ološe“, ne želeći da vidi i progovori o stvarnim krivcima i uzrocima porasta nasilja.

Mladi su joj posebna opsesija, njima posvećuje najviše skrene majčinske zabrinutosti i pažnje. Tako ih je 2017. pozvala na proteste, upozorila na mogućnost zloupotrebe i predložila da naprave svoje političke organizacije.

Podržala je uvođenje doživatne kazne zatvora za silovatelje dece i zabranu proizvodnje i stavljanja u promet GMO hrane u Srbiji.

Zagađenje i ekologija takođe su predmet njene brige. Svojevremeno je podržala Ćutino vađenje reka iz cevi i ukazala na nedomaćinski odnos prema kontejnerima i odnošenju smeća u Beogradu.

Uviđa i značaj žena, pa ih ohrbruje da se organizuju i preuzmu palicu u svoje ruke, jer su „pre svega domaćice, stub prodice“, ako znaju da organizuju porodicu, znaće i državu, mudro zbori teta Dana.

Uvaženoj profesorki, članici Srpskog lekarskog društva, razni fakulteti širom Srbije, gradovi i opštine, institucije kulture i mediji rado otvaraju vrata da priča o ratu, osiromašenom uranijumu, bezbednosti, kulturi, politici, religiji, obrazovanju, medijima, međunarodnoj politici, farmaceutskoj mafiji, itd.

Promeniviši nekoliko stranaka, veću vidljivost stiče nakon kandidature za predsednicu Srbije 2012. godine, učvršćuje je na jesen 2016. kada otvara svoju FB stranicu, a pik popularnosti doživljava u prethodne dve godine.

Ne tako davno, ljutito sama sebi je izjavila: „Od političara nismo videli rešenja. Prljava je to igra. Šefovi, šlihtare koji rade male gadosti da bi zadržali ono što imaju. Teta Dana vas ljubi, izađite na izbore“!

Nesuđenoj kosmonautkinji granica nije svemir, već naša glupost.

Danina „borba“ za bolju Srbiju je dirljivo banalna i opasna

NJena toksičnost je veća od toksičnosti hemioterapije koju daje pacijentima, stoga je lekovito ne konzumirati je, ukoliko nije prekasno, inače niko neće imati prava da se čudi njenim izjavama, kao što se ovih dana besramnosti čude kolege koje dugo znaju sve, a ćute kako se ne bi zamerili.

Autor je predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci