Toplane jače i od monopola

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Da bi ojačali svoj monopolski položaj, toplane su se udružile u Udruženje toplana Srbije, koje zapravo predstavlja kartel, jer se tu dogovaraju cene, metodologije obračuna cena, kao i zakonodavstvo u oblasti komunalnih usluga. Tako je toplotna podstanica, koja je po ranijem Zakonu o komunalnoj delatnosti bila deo distributivnog sistema, veštački podeljena na deo u nadležnosti toplana i deo u nadležnosti skupština stanara, čime je podstanica postala mesto isporuke toplotne energije, a ne stan krajnjeg korisnika, sa kim toplane moraju da sklope Ugovor o snabdevanju toplotnom energijom (član 360 Zakona o energetici).

Pošto je članom 362 Zakona o energetici predviđeno da Vlada donosi Metodologiju za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, Centar za zaštitu potrošača FORUM je dana 17. 06. 2015. godine uputio dopis Ministarstvu rudarstva i energetike, kojim je zatraženo donošenje te metodologije kao i zahtev da Udruženja potrošača učestvuju u pripremi metodologije, pozivajući se na tačku 5 člana 2 Zakona o zaštiti potrošača (pravo na učešće). Ministarstvo rudarstva i energetike je u toku jula meseca pripremilo Metodologiju u čijem pisanju su učestvovali predstavnici Udruženja toplana Srbije iz Beograda i Novog Sada bez predstavnika Udruženja potrošača, čime je pokazano da Vlada ne poštuje zakone koje je usvojila Narodna skupština na osnovu njenog predloga.

Naravno, kada monopolisti sami rade Metodologiju, ona štiti samo interese monopolista i u njoj se u suštini ništa nije promenilo u odnosu na pređašnje stanje: Ostaje da se isporuka toplotne energije vrši u podstanici, iako skupštine stanara nisu „krajnji korisnici“, već vlasnici stanova sa kojima toplane moraju da sklope ugovore o snabdevanju toplotnom energijom. Osnovno pravilo za primenu usvojene Metodologije (naplata grejanja po utrošku) mora da bude da se ona može primeniti samo u zgradama gde su u svim stanovima ugrađeni uređaji za merenje isporučene toplotne energije, a u ostalim zgradama se mora nastaviti sa naplatom po kvadratnom metru grejne površine. U fiksnim troškovima koji se prema Metodologiji pored varijabilnih troškova naplaćuje daljinsko grejanje, nalaze se i troškovi koji su neprihvatljivo visoki, a ima i onih koji su potpuno neprihvatljivi:

Trošak *zarada i naknada zarada (bruto)* je prevelik, jer sem velikog broja zaposlenih (procenjuje se da je trećina zaposlenih u toplanama višak), neprihvatljivo je i da prosečna zarada u toplanama bude veća od prosečne zarade u privredi grada, u kojem je smeštena toplana i da mašinski inženjer zaposlen u toplani ima duplo veću zaradu od mašinskog inženjera u privredi, iako on živi od njega. Trošak *jubilarne nagrade* – neprihvatljivo je da se od građana koji su nezaposleni traži da daju novac za jubilarne nagrade onih koji su imali sreće da su zaposleni u toplani, pa da sem visokih plata dobijaju i jubilarne nagrade. Trošak *nenaplaćena potraživanja* je naročito neprihvatljiv, jer se potrošaču može naplatiti samo stvarno izvršena usluga, a ne i usluga koju neko drugi nije platio.

Poseban diskriminatorski stav je izražen u usvojenoj Metodologiji u poglavlju XI „Uslovi i pravila za promenu cena toplotne energije“, gde stoji: „Predlog za promenu cene toplotne energije zbog promene varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenta poveća za više od tri odsto, a obavezno ukoliko se smanji za više od pet odsto. Ovaj procenat mora da bude jednak u oba slučaja, pa bilo da je on tri ili pet odsto.

Uvećanju cena daljinskog grejanja se pridružuju i distributeri gasa, pa u fakturi za gas koju Jugorosgaz dostavlja niškoj toplani pored cene gasa se nalaze i sledeće tri stavke: *Pristup transportnom sistemu Srbijagas, pristup transportnom sistemu Jugorosgaz i pristup distributivnom sistemu Jugorosgaz*, koje mesečno iznose oko 10 miliona dinara. A da monopolisti nemaju milost, pokazuje i to da se ove tri stavke toplani naplaćuju i van grejne sezone, i u periodu kada toplana ne pristupa nijednom od ovih sistema, jer ne koristi gas. Naravno da toplana ne reaguje na ovakav monopolski odnos distributera gasa, jer to sve plaćaju korisnici daljinskog grejanja.

Ovakvim odnosom prema korisnicima daljinskog grejanja pokazuje se da toplane veruju da potrošači postoje zbog njih, a ne da toplane postoje zbog potrošača, čime je doveden u pitanje i sam opstanak sistema daljinskog grejanja u Srbiji, jer umesto da daljinsko grejanje bude najjeftiniji, ono je postalo najskuplji vid grejanja, zbog čega sve veći broj korisnika podnosi zahtev za raskid Ugovora o snabdevanju toplotnom energijom. Udruženje toplana Srbije umesto kartelskog dogovaranja o cenama treba da se bavi racionalizacijom troškova poslovanja, traženjem jeftinijeg energenta, analizom tržišta toplotne energije u Srbiji i ekonomske moći korisnika i umesto povećavanja cena svojih usluga treba da planira njihovo smanjenje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje broja korisnika usluga, jer daljinsko grejanje ne sme da bude privilegija bogatih, već mogućnost za sve građane Srbije.

Očigledno je da je za obezbeđenje održivosti sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji potrebno da se za istim stolom nađu predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici Udruženja toplana i predstavnici Udruženja potrošača.

*Autor je predsednik Centra za zaštitu potrošača Forum – Niš