Foto: Shutterstock/e.backlundOno što se godinama dešava u Srbiji odavno je prevazišlo rubriku Verovali ili ne, ali poslednji slučaj je favorit za izbor vekovnog najfantastičnijeg priloga za Riplija.
Vest da je Republički seizmološki zavod ostao i bez poslednjeg seizmologa, odnosno geofizičara, navodi javnost da pomisli da je u pitanju neka kozerija. Nažalost nije.
Čak je i još bizarnije to da sada posao seizmologa radi građevinski inženjer. Do pre mesec dana je u ovom zavodu bilo šest (?!) zaposlenih, pa može da se desi da i neko od administrativnih radnika uskoči na posao stručnjaka za zemljotrese, prilikom sledećeg otkaza nekog od članova malobrojne ekipe.
Apsurd se širi dalje jer, kako kaže za medije bivša čelnica Zavoda, u velikom seizmološkom evropskom projektu za jugoistok našeg kontinenta mi smo praktično crna, odnosno bela rupa na karti po broju mobilnih seizmografa. Otprilike jedan po zaposlenom.
Da je to nešto apsolutno neprihvatljivo u velikoj godini jubileja RSZ, koji je osnovan davne 1893. godine, svedoči susedna Hrvatska, u čijem zavodu je zaposleno dvadesetak seizmologa, a na pomenutoj mapi se vidi da susedne zemlje imaju na stotine takvih uređaja.
Kažu, za ne daj Bože, ako bude neki jači zemljotres u Srbiji, neće imati ko da ga pravilno izmeri i analizira, a o odlasku ekipa na teren koji bi radili svoj posao nema ni govora.
Zapravo, bilo kakva poređenja i analize zašto je srpski seizmološki zavod došao u ovakvu situaciju su nepotrebne. Jedino što je moguće jeste totalni opoziv, pa sve iz početka, ali ne samo za ovu instituciju.
Dogodine će biti decenija od velikih poplava u Srbiji i za to vreme se gotovo ništa nije promenilo kada je reč o nadležnima u oblastima koje bi trebalo da nas štite od katastrofa. Sirene za opštu opasnost gotovo nigde ne rade, civilna zaštita ne postoji, sektori za vanredne situacije se reformišu bez većih efekata…
Da to ne treba mnogo da čudi, po zakonitostima spojenih sudova, posvedočili su javašluk i kriminal u najvećem sistemu, EPS-u, imenovanja čelnika raznih institucija koji, blago rečeno, nemaju veze sa onim o čemu bi trebalo da brinu, pa i nerad i neznanje onih koji su trebali da preveniraju porodično i vršnjačko nasilje.
Takve pojave nisu pale sa neba, jer su institucije urušavane spolja, postavljanjem partijskih kadrova i uhlebljivanjem bez validnih diploma ili kvalifikacija, i na kraju, a najbitnije, nekažnjavanjem odgovornih.
„Opoziv“, zbog svega pomenutog, treba dati prvo onima koji su poslednjih desetak godina do toga doveli.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
