Traktat povodom Danasovog rođendana

Mnogi smatraju da umesto ovakve klasifikacije, štampu i elektronske medije treba deliti na one koji poštuju standarde profesionalnog, blagovremenog, tačnog, kulturnog i nedestruktivnog izveštavanja, i na one koji predstavljaju „oglasne stranice“ partokratskih, kobajagi demokratskih, a u stvari proždrljivih udbaško-tajkunskih struktura čiji je glavni cilj da duvajući pod rep tim strukturama za svoje vlasnike obezbede bogatstvo i oreole nedodirljivosti.

Kad god građani požele da utvrde koji medij pripada nekoj od pomenute dve grupacije oni intuitivno pribegavaju pokušajima njihovog razdvajanja principom misaonog taloženja ili uz pomoć virtuelne centrifugalne sile. A to u ovom slučaju znači koji od medija može nastaviti svoj delikatni posao bez promene uređivačke politike, ako se promene nosioci vlasti.

Svi koji nepristrasno prate medije u Srbiji, kao primere dobre novinarske prakse, kao iz taka, navešće dnevni list Danas i televizijske kanale Nova S i N1. A u obrazloženju svog izbora obično iznesu sledeće.

Danas je novinarski samonik. Osnovala ga 1997. grupa iskusnih novinarskih „vukova“, u vreme kada je javna reč koja nije bila u skladu sa mišljenjem tadašnjih partokrata bila proganjana do nasilnog usmrćivanja novinara.

Danasovi osnivači su „o svom lebu“ počeli da štampaju svoju novinu uz savlađivanje mora teških prepreka koju im je postavljala tadašnja vlast. Uporni, kakvi su bili, i verujući u misiju koju su sebi natovarili na leđa, osnivači i urednici Danasa preživeli su sve ono što je druge medije ugušilo ili ih nateralo da postanu oglasne stranice vlasti.

Nisu ih zaustavile ni ogromne „disciplinske“ kazne za izmišljene prekršaje, ni zaplene celokupne imovine, ni zabrana štampanja u Srbiji, ni sve druge strašne izmišljene optužbe da rade za „izdajničko-prozapadno-soroševsku opoziciju“, a na štetu građana i tzv. srpskih interesa itd., od kojih bi svakom zdravom čoveku pamet stala.

Nakon kataklizme kroz koju su građani u toku 1999. godine prošli u toku NATO bombarderskog pokaznog uranijumskog „disciplinovanja“ Srbije i posle smene „vlastelina“ koji su svojim nerazumevanjem globalnih i unutrašnjih okolnosti veoma doprineli rasturanju privrede i državnih institucija, te dolaska na vlast onih koje su „vlastelini“ nazivali svim pogrdnim imenima, Danas je neslavodobitno nastavio svoj novinarsko-prosvetiteljski angažman, i ubrzo i za nove „vlasteline“ postao teško svarljivi medij, jer nije prihvatio da postane njihova „oglasna stranica“ kao ostale novine i radio-televizijske stanice, koje su za noć promenile svoje uređivačke politike i presvukle se u nove podaničke, „demokratske“ odore.

Poznato je da je jedan sadašnji istaknuti opozicionar, a u to vreme gradonačelnik prestonice, odbijao godinama da daje intervjue za Danas, a da su to rado činili tadašnji opozicionari, a današnji „vlastelini“, puni hvale za uređivačku politiku lista koga su dok su bili vlast izgladnjavali kao u konc-logoru. Oni su dvehiljaditih, kao opozicionari, u Danasu dobijali prostor da, bez pozlobnih komentara redakcije, iznose svoje stavove. Sve ih to ne ograničava da sada, kada su ponovo vlast, postupaju slično kao pre dvehiljadite.

U Danasu su se menjali urednici, ali pravilan odnos prema novinarskoj profesiji nije. Veliku zaslugu za to nose Danasovi glavni urednici Veseljko Koprivica (1997), Grujica Spasović (1997-2006), Mihal Ramač (2006-2009), Zoran Panović (2009-2016), Dragoljub Draža Petrović (od 2016) i svi ostali urednici i novinari. A posebno uprava Danasa!

U državi koja drži do sebe, i koja na podsticajan, demokratsko-proevropski način upravlja državnim i društvenim institucijama, Danas bi mogao da bude korišćen kao paradigma koja svedoči da je i u Srbiji moguće ostvariti tzv. američki san, tj. da može uspeti svako ko ima dobru ideju, ko posvećeno radi na njenom opredmećivanju, i ko se ne podastire i klanja svakoj politikantskoj šuši da bi stekao njenu naklonost.

Dva primera dobre prakse i razvojnih paradigmi našeg aktuelnog elektronskog medijskog neba, kao što je na početku ovoga teksta rečeno, jesu kablovski televizijski kanali Nova S i N1. Zašto oni? Pa zato što je njihov osnivač – United Group, koja sada predstavlja medijskog kolosa u čijoj je klici SBB, tj. firma iznikla iz semena koje je smisleno u medijski prostor zasadio i pravilno negovao jedan mladi Kragujevčanin. SBB je nastao 2002. godine integracijom kompanije „KDS“ iz Kragujevca i kablovskih sistema Telefonija iz Beograda, „Media Plus“ iz Novog Sada „YU VOD“ iz Niša i većeg broja manjih operatera.

Mene, lično, pored izuzetnog kvaliteta, za Nova S i N1 veže i činjenica da sam, svojevremeno, kao predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Kragujevac, podržao razvoj KDS i SBB, omogućujući im nesmetan rad i uspešan razvoj koji je i tada, kao i sada, bio doveden u pitanje.

No, na stranu sentiment, TV Nova S je svojim kvalitetnim programom postala snažan unutardruštveni integracioni faktor, koji umesto glupih floskula o srpstvu, herojstvu i veri u „bezgrešne“ političke lidere, na nepretencizionan način gađane objedinjuje prisutnošću u svakom delu Srbije i pomaganjem da oni rešavaju svoje „male“ ekološke, razvojne, komunalne, pravne i druge probleme unoseći među njih duhovitost i oplemenjavajuću vedrinu.

Ono što Nova S čini na unutar društvenom prostoru Srbije, N1 čini na regionalnom prostoru. Dejstvo N1, nakon početne prevelike i često neodmerene sitničavosti i nastojanja njenih novinara da svakoga učine „grešnim“ i postave se iznad njega, evaluirala je u odličan informativni kanal čiji gosti više ne strepe da će im neka „namunjena“ voditeljka/vodiltelj iznenada „uleteti u bubreg“ da iz njega „isteruje kamenac“.

Doprinos srpskog, hrvatskog, BiH i ostalih N1 kanala je u tome što građani iz državica, nastalih raspadom SFRJ, zbog mračnih dejstava svojih „ponosnih velikih vođa“ i pratećih jata lokalnih politikanata i politikrata, više ne doživljavaju svoju dojučerašnju sabraću kao „đavolju kopilad“, crnju i od samog đavola.

I to N1 čini iz svih regionalnih centara bazirajući se na tzv. „malim temama“ i svedočeći da građani u tim državicama žive u veoma sličnim životnim ambijentima, te da njihovim sudbinama upravljaju politokrate sličnih psihičkih, moralnih i „demokratskih“ kapaciteta.

Autor je inženjer