foto (BETAPHOTO AP Photo)Mediji su nepresušni fenomen kome je moguće uvek pristupati iznova. Kolika je njihova moć svedoči, recimo, navodna masovna panika koju je izazvala radio-drama Orsona Velsa. Akcenat je na reči „navodno“ iz razloga što danas dolazi do oprečnih mišljenja.
U zavisnosti od izvora, mogu se naći informacije da „Rat svetova“ nije mogao da izazove takav efekat zato što radio kao medij nije bio toliko rasprostranjen, a štampa se oslanjala na mali broj izvora koji su tvrdili da je došlo do velike histerije, te je izveštavanje bilo začarani krug.
Skoro vek kasnije, mediji su uspeli da naprave momentum Kamali Haris i vrate je u politički život gotovo u danu. S povlačenjem Džoa Bajdena, ona je postala senzacija koja je poput magneta privlačila dolare i podršku širom Amerike. Trampova rastuća popularnost posle debate sa Bajdenom bila je zaustavljena. Štaviše, počela je da opada u prvim danima od iskakanja Harisove kao kandidatkinje demokrata za predsedničku trku. Sve je bilo na njenoj strani, a čak joj je u međusobnoj debati Tramp ispisao menice koje da je tada unovčila, sigurno bi je oslovljavali sa „gospođo predsednice“.
Poslednje sondaže javnog mnjenja u Americi kažu da je Tramp u prednosti. Ono što je još važnije, izborni kantar preteže na stranu republikanskog kandidata u ključnim državama, tako da je Kamala Haris u golemom problemu u poslednjoj deonici ovog maratonskog sprinta.
Predviđanje pobednika je uvek nezahvalno, zato se pre to može nazvati klađenjem. Ako bi se mediji i analitičari bavili time, trebalo bi im puno hrabrosti, a istorija često naukuje da hrabrost i mudrost ne šetaju njenim avenijama ruku pod ruku.
Šta god da se desi, iz arhiva neće nestati fotografija nasmejanog stupajućeg predsednika Harija Trumana gde drži naslovnicu Čikago tribjuna na kojoj masnim velikim slovima piše „Djui pobedio Trumana“. Takav promašaj otišao je do 150.000 primeraka u tiražu, ali ispad je ostao večan u novinarskim udžbenicima, mada ga je protok reke vremena dobrano isprao u društvenom sećanju.
Sa tim oprezom na umu, ovi redovi poručuju da će Tramp pobediti, bilo na kraju imao više elektora od Kamale ili ne.
Dakle, ovde nije reč šta će se desiti ukoliko Donald Tramp 5. novembra izbroji više od 270 glasova u elektorskom koledžu. Ako do toga dođe, izazovi koji će se naći pred njim i pred američkim društvom biće najveći još od 11. septembra, možda i veći od toga, budući da je brutalni teroristički napad ujedinio Amerikance, a danas su podeljeni do ivice ozbiljnog sukoba. Trampov mandat će biti obeležen njegovim još radikalnijim narativom sa smanjenom mogućnošću samokontrole. Sigurno da će dobar deo ljudi nesklonih upadanju u afektivna stanja u naredne četiri godine biti u neverici. Ali taj pristup je radio njemu, pa su šanse velike da ponovo radi.
Ako izgubi, Trampova pobeda će nastupiti ogrnuta u opasno nepriznavanje izbornih rezultata i produbljavanje postojeće krize. Seme koje je posejano 6. januara, do danas je izraslo iz zemlje, a drvenasta biljka podele raste u džinovsku sekvoju. Samo Tramp će moći to da spreči, a biće potrebno mnogo više od: „Ponosni momci, odstupite“. LJudi na čijim glasovima Tramp temelji svoju popularnost, ostaće nezadovoljni i pod Kamalom Haris. Sada je to očiglednije, jer posle onog svežeg starta i masovne amnezije na Kamalin potpredsednički mandat, ponovo se vidi njeno tavorenje u mestu po važnim pitanjima.
Ona nikako ne uspeva da se distancira od Bajdenovog nasleđa, što Trampov izborni štab obilato iskorišćava. Pored toga, definisanje njene politike je upalo u zamku napada na Trampovu ličnost i od debate, u kojoj je Kamala realno bila bolja, njena popularnost među biračima opada. Čak i sada pred praskozorje 47. predsednika Sjedinjenih Država, Kamala Haris poručuje da treba odbaciti „haos i podele“ čiji je uzrok Donald Tramp. NJen štab je taj govor predstavio kao njenu „završnu reč“, ponovo akcentujući njenu ličnost, ali poput svakog iznošenja takvih reči, i ova mogu krenuti nepredviđenim tokom. Oni ovim odbijaju da shvate koren problema, a Donald Tramp nastavlja da radi ono u čemu je najbolji – biva Donaldom Trampom.
Prema tekstu koji je skoro objavio Vašington post, pristalice oba kandidata „neće moći da žive“ sa pobedom onog drugog, a posle višestrukih pokušaja ubistva Donalda Trampa, nemoguće je tvrditi kako su samo njegove pristaše ekstremizovane.
Koliko je sam Tramp doprineo radikalizaciji narativa pred šestojanuarske izgrede, toliko sada i Kamala Haris produbljuje jaz nazivajući Trampa „nestabilnim“ i „željnim političke osvete“. Da li je to onda novo liderstvo za koje se zalaže Kamala Haris?
Gubeći se u klasičnom manihejstvu, ona ne shvata da će čak i njena pobeda biti Pirova. Tramp se pokazao kao maestralan u ulozi žrtve. Toliko je dobar, da oko trećine Amerikanaca još uvek veruje da mu je pobeda ukradena 2020. Jedino pitanje koje ostaje u vidu strepnje jeste šta i ko će ga sprečiti da i ove godine tvrdi isto, ukoliko izgubi. Pritom, koliko će mu ljudi poverovati i da li će se ponoviti kontroverzna 2000. godina i prebrojavanje sa Floride? Džordžija iz 2020, koliko god Tramp to želeo, nije bila ni blizu.
Ceo ovaj postizborni politički galimatijas biće moguće sumirati kroz reči Stivena Grinblata koji je tumačeći Šekspirove stavove o politici pronicljivo zabeležio: „Patriciji, naravno, iako su odgovorni za ovaj sistem, nikad ne bi priznali da je njegovo stvaranje bila njihova namera, iako su upravo oni napisali poreski zakon i uspostavili pravila finansijskog poslovanja“. Isto važi danas u Americi. Liberalni krugovi nikada neće priznati da su oni krivi za dolazak Trampa, niti za pogrešno postupanje po ekonomskom krahu 2008. godine. Bežeći od rešavanja svakodnevnih problema običnih ljudi, oni su pobegli od sopstvene odgovornosti za sistem, pa onda nije ni čudo zašto Donald Tramp dolazi odeven u sve duhove koji su morili Ebenizera Skrudža.
Kao duh prošlosti, pamti se ceo njegov narativ i politika kakvu je postavio, kao duh sadašnjosti on će ili pune četiri godine, ili neku godinu manje, biti prisutan na američkoj političkoj sceni, a kao duh budućnosti ostaviće trampizam u zaveštanje, jer je gotovo izvesno da Kamala Haris neće uspeti da pomiri američko društvo u slučaju pobede.
Ne nađe li snagu i organizovanost one kalifornijske tužiteljke ogromne su šanse da će je neka anketa u budućnosti zateći kao najgoru predsednicu SAD-a, na tragu one koju je NBC sproveo, a anketirani je označili kao najgoru potpredsednicu u istoriji Amerike. To bi bila mnogo bolnija Trampova pobeda.
Kladioničari se ne slažu sa onim anketama u kojima Kamala Haris vodi, dajući Trampu znatno veće šanse za pobedu. Nejt Silver je u Njujork tajmsu rekao da mu osećaj kaže da će Tramp pobediti, ali savetuje da se nikome ne veruje u vezi američkih izbora, pa ni njegovom osećaju. Iako u svojoj analizi pokazuje šta bi trebalo da se desi da pobedi Tramp, a šta da pobedi Haris, nekako sve ostaje podvučeno rečenicom da demokrate imaju veće šanse ako izlaznost na izborima ne bude velika, odnosno, ako na glasanje ne izađu „marginalni glasači“. Ovde se ne radi nužno o pripadnicima manjina, već o onim glasačima koji žele da osete da se kandidati njima obraćaju. Kada se tako postavi situacija, jasno je ko se direktnije obraća ljudima.
Silver kao iskusni pokeraš i statističar, oseća u kom smeru vetar duva, ali ostaje nejasno njegovo čitanje ispada Tonija Hičklifa. On je rasističke i uvredljive komentare komičara okarakterisao kao „produžavanje linije života“ kampanje Kamale Haris. Očigledno da se nije dublje uputio u rad glavne zvezde popularnog Netfliksovog rijalitija „Ubij Toni“.
Koliko god Silver, ali i ostale javne ličnosti i političari, gledaju na ovo kao na promašaj i skandal, Entoni Hičklif je svoju karijeru zasnovao upravo na tome. Mnogi se zgražavaju nad tim, ali među mladima i aktivnim korisnicima društvenih mreža „trashposting“ ili „shitposting“ su prilično popularni. U Tonijevoj emisiji se tako mogu videti najrazličitiji pripadnici manjina, ugroženih društvenih grupa, transrodne osobe, osobe sa invaliditetom, lečeni zavisnici… I svima je zajedničko da oni otvoreno zbijaju šale na svoj račun. Riki Martin i Dženifer Lopez mogu da se zgražavaju nad izjavama o Portoriku, ali sve dok Portorikanci to izgovaraju u Tonijevoj emisiji, Trampovi stratezi su uradili dobar posao. Toni je tako nekoliko puta punio Medison skver garden, pa se treba vratiti na onaj deo oko obraćanja „marginalnim biračima“. Kampanja Donalda Trampa je precizna poput švajcarskih sajdžija.
Konačno, ono što ostaje lakmus papir jeste pitanje imigracije. Posle svih sumanutih tvrdnji, Tramp beleži prednost po ovoj temi u odnosu na Kamalu, što je najveći propust njenog tima. Uz to, ako se ekonomija uzme kao vodilja prilikom odlučivanja, Kamala Haris će ostati iza Donalda Trampa.
Propustivši da se po nekim pitanjima ključno odredi i tako ostvari poene, Kamala Haris je uspela da proćerda efekte odličnog starta koji je imala. S ove distance, njeno stotinu puta ponovljeno obećanje kako će „njen mandat biti drugačiji“, ostaje jako bledo. Uprkos svemu, rezultat izbora nije ništa manje izvestan. Verovatno je takvo stanje i posle 5. novembra, ako se u obzir uzmu pravne igrarije. Ono što se čini sigurno jeste Trampovo mesto u istoriji. Mnogi su se pozivali na to da je pišu pobednici, a s obzirom na to da ju je Tramp već ispisao, ako bude poražen, biće to poraz okićen lovorikama.
Autor je doktorand Fakulteta političkih nauka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
