„Pre pedeset godina u Meksiku ljudi nisu imali vodu, a vi ste u Flintu pravili automobile. Danas vi u Flintu nemate vodu, a u Meksiku se prave automobili“.
Ovo je jedna od predizbornih fraza Donalda Trampa koje su se često mogle čuti tokom njegovih predizobrnih skupova u gradovima takozvanog „rđavog pojasa“ i koja je usmerena protiv slobodne trgovine.
Ovaj slikovito opisani region predstavlja oblast koja obuhvata delove država Mičigen, Viskonsin, Pensilvanija i Ohajo.
U prethodnim decenijama ovi regioni zabeležili su rapidnu deindustrijalizaciju (rđanje), prouzrokovanu brojnim faktorima u koje spada i slobodna trgovina. Ovo su i regioni koji su 2016. pozitivno reagovali na Trampovu protekcionističku poruku i kojima suštinski duguje svoj predsednički mandat.
Koliko god Tramp delovao samouvereno, njegova pozicija nakon četiri godine je danas lošija.
Na prethodnim izborima imao je blizu tri miliona glasova manje od svoje protivnice, a tanku elektorsku pobedu osvojio je tako što je u spomenutim Viskonsinu, Mičigenu i Pensilavaniji pobedio sa razlikom manjom od 1 odsto.
Danas usled rasnih nemira, pandemije koronavirusa i ekonomske krize, u anketama zaostaje u odnosu na demokratu Džoa Bajdena i u ukupnom broju glasova i u navedenim elektorski ključnim državama. Ne bi li sanirao taj zaostatak, Tramp se vratio na svoju poruku iz 2016, ali se ovaj put umesto Meksika ili Kine usmerio na Kanadu.
Na mitingu u Ohaju pre nedelju dana, najavio je trgovinski rat sa Kanadom, koji podrazumeva carine od 10 odsto u odnosu na kanadski aluminijum.
Kanadski premijer Trudo najavio je recipročne kontramere. Zvanični razlozi za ovo su bezbednosni, usled „preplavljivanja američkog tržišta kanadskim aluminijumom“.
Iako može delovati čudno da SAD stupaju u trgovinski rat sa svojim severnim susedom, nakon što je tek nedavno redefinisan NAFTA sporazum o slobodnoj trgovini sa Meksikom i Kanadom, razlozi su više politički nego bezbednosni ili ekonomski.
Suštinski razlog ovog rata je predizborna kampanja. U SAD-u u proizvodnji aluminijuma radi oko 30.000 radnika, a Ohajo je jedna od država gde je značajan broj tih radnika lociran. Na izborima 2016. Tramp je u Ohaju odneo ubedljivu pobedu nad Hilari Klinton od blizu 10 odsto.
Danas je u zaostatku u proseku anketa od 2 odsto, a protiv sebe ima i bivšeg republikanskog guvernera Džona Kejsika koji je podržao Bajdena.
Ohajo je država koja je šesta po broju elektora koje donosi, a svi skoriji republikanski kandidati koji su izgubili ovu državu izgubili su i izbore. Ukoliko u ovoj, republikancima više naklonjenoj državi, Tramp ne trijumfuje, još će teže to postići u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji koji su mu 2016. jedva doneli pobedu.
Zbog ovih razloga Tramp se odlučio da još jednom aktivira svoju protekcionističku antitrgovinsku retoriku, koja mu je 2016. pomogla do pobede. Iako može oštetiti međunarodni kredibilitet SAD-a, na izborna mesta može još jednom izvući belce radnike u proizvodnji u svoju korist u ključnim državama.
Ova retorika je efikasna i Tramp zna odlično da je koristi, te ga ne bi trebalo potcenjivati. Politički je uvek lakše mobilisati radnike i proizvođače, nego potrošače.
Najbolji primer su Trampove carine na uvozne veš mašine uvedene u cilju zaštite oko 8.500 radnika zaposlenih u ovoj industriji. Iako su vlasnici pogona i radnici verovatno zadovoljni zbog ovih mera, od ovih carina je država prikupila tek 82 miliona dolara, dok je ova mera američke potrošače koštala milijardu i pet stotina miliona dolara zbog viših cena!
Dok će vlasnici pogona za prozivodnju veš mašina, radnici i njihove porodice vrlo izvesno izaći na izbore i glasati za Trampa, potrošači su vrlo heterogena grupa koju je teško organizovati i koja neće nužno identifikovati da su veš mašine naglo poskupele, da su mere vlasti za to krive ili da je to opredeljujuće pitanje na izborima.
Ovakva protekcionistička retorika i potezi često su bili politički efikasni, iako ekonomski još češće neto negativni, te ne čudi što je Tramp ponovo vraća u upotrebu protiv Kanade.
Međutim, na ovim izborima kao svog rivala nema protivnicu za koju se lako lepi etiketa „odrođenog establišmenta“, već čoveka koji je rođen u ovom regionu (Pensilvaniji), sa radničkim poreklom i istorijom da je sproveo najveći stimulans ikada usmeren ka opadajućoj industriji u ovom regionu nakon krize 2008.
Zbog ovih razloga, praćenje rezultata američkih izbora, biće najvećim delom praćenje rezultata u ovim državama, gde oba kandidata imaju dobre šanse. Zato će kandidati koristiti sva raspoloživa sredstva, pa i vrlo negativnu kampanju ili u slučaju Trampa i trgovinske ratove.
Autor je politički analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
