Tramvajima preko Đinđićevog projekta

„Stručna javnost je iznenađena zato što je opšte poznato da je konsenzusom – struke, Skupštine grada i javnosti (GUP 1972) – odlučeno da se gradi evropski Beograd zasnovan na Urbanističkim konstantama grada sa Metro-sistemom; to je „sistem“ (ne „tip metroa“) koji će obezbediti „srednje vreme putovanja“ do 30 minuta za 80 odsto stanovnika dvomilionskog Beograda; omogućiti izgradnju pešačkih zona u centru Beograda i Zemuna i racionalno korišćenje zemljišta duž metro koridora.

Zna se da je „Sektor za Metro“,1982, predao Skupštini grada Projekte prve etape Metro-sistema; da je 560.000 zaposlenih Beograđana dalo jednu platu u „Samodoprinos“ (200 miliona dolara), koji je spiskan u „Tramvaju za 21. vek“, jer je tako, 1982, odlučio tadašnji predsednik IO Grada; da je 1997. gradonačelnik Zoran Đinđić reafirmisao urbanizam Beograda sa Metro-sistemom, a „Sektor za Metro“ je, 1997-2000. po njegovom nalogu – ažurirao projekte prve etape (iz 1982) sa metro-mostom na poziciji Nemanjine ulice; da su, zbog bombardovanja 1999. prekinute pripreme za izgradnju mosta, odnosno, početak izgradnje prve etape Metro-sistema.

Stručna javnost zna, zna i gradonačelnik, da se, posle oktobarskih promena 2000, tadašnji predsednik IO Grada – umesto kontinuiteta sa urbanizmom Beograda sa metro-sistemom gradonačelnika Zorana Đinđića – odlučio za „automobilsko-tramvajski“ i „investitorski“ urbanizam svog kolege iz 1982. godine!? Posledice ovog „opredeljenja“ su: Ugovor za projektovanje besmislenog unutrašnjeg magistralnog poluprstena sa još besmislenijim mostom na Adi Ciganliji; Ugovor za projektovanje tramvajske linije: Ustanička – Tvornička ulica u Zemunu; rasprodaja opremljenog građevinskog zemljišta u bescenje (Luka Beograd, Autokomanda, Rajićeva, Ušće, Merkator, Delta…). Zbog toga je budžet Beograda uskraćen za 1,7 milijardi evra! („Insajder“, TV B92)

Gradonačelnik pominje Nacionalni savet za infrastrukturu, iako zna – da je 19. novembra 2008. na predlog Ministarstva za infrastrukturu i Ministarstva za prostorno planiranje, Savet – proglasio metro-sistem Beograda za – RAZVOJNI PROJEKAT SRBIJE; da je od tada – nadležnost i odgovornost adekvatnih ministarstava Srbije – da organizuju, obezbede međunarodne donacije i kredite (za kupovinu metro-vozova, elektro-mašinske opreme, računarske tehnologije…), za početak izgradnje prve etape metro-sistema.

Gradonačelnik se „smatra odgovornim što nije doneta odluka o tipu metroa“. Ne, gradonačelnik je apsolutno odgovoran što je, umesto diskontinuiteta od društveno štetnog urbanizma, „uspešno“ sprovođenog 2000-2008. odlučio da se, povodom „100 dana gradonačelnika“, gradi faraonski most-spomenik na Adi; što je, neposredno pred dolazak predsednika Rusije (20. oktobar 2009) odbio ruski kredit za metro (pola milijarde dolara), jer „španski prijatelji“ predsednika IO Grada (2000-2004) – traže još dve godine (pored pet prošlih) da završe dokumentaciju tramvajske linije Ustanička – Tvornička!

Ipak, postoji nada. Predsednik DS je obećao da će pokrenuti pitanje odgovornosti zašto je Beograd danas najzaostaliji glavni grad u Evropi, kada je u pitanju prevoz ljudi u gradu? Nesporno je – Beograđani zaslužuju gradonačelnika kome će javni interes biti važniji od pojedinačnog interesa.

Autor je član Akademije arhitekture Srbije