Transplantacija Đinđića na Vučića

Konkurs za idejno rešenje spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu podelio je Srbiju do daske. Polemika u javnosti je poprimila karakter kulturnog događaja visokog rizika. Odmah na početku, moram da kažem zašto nisam za ovaj spomenik-konkurs. U stvari, kad je bio raspisan konkurs, moje kolege su me ganjale da se prijavim i pobedim. Prosto i jednostavno. Isto kao što je i Mrđan Bajić došao sa Biljanom, pokupio dokumentaciju, pročitao uslove konkursa, seo, nacrtao, fantazirao, filozofirao, poslao i pobedio. I tačka. Tako sam mogao i ja, mogli su Raša Todosijević i Keka, Branka Anđelković i Branko, Milica Tomić i Trša, Zoran Popović, Jasna Tijardović i Una… Svi smo mogli da učestvujemo na konkursu i pobedimo. Ali nismo.

Međutim, razlika između onih koji su konkurisali i nas koji sa gnušanjem sve ovo gledamo i čitamo, sada je toliko velika, da rasprava o spomeniku prerasta u umetnički pokret. Davno sam govorio svojim kolegama umetnicima, krajem 80-ih godina prošlog veka, kad su se spremali da idu na Gazimestan, a bilo ih je, da se manu ćorava posla. Odlaskom na Gazimestan s..baće se do kraja života. I danas, kada su skapirali da im je odluka o odlasku na Gazimestan najveći promašaj u životu, kasno je. Nema te vode i hemije koja tu fleku može da izbriše.

E, tako je i sad sa ovim konkursom za spomenik Zoranu Đinđiću. Prosto rečeno, nije trebalo učestvovati. Mrđan Bajić, Biljana Srbljanović i svi politički definisani ljudi, nije uopšte trebalo da pomisle da učestvuju u toj pljački diskursa Zorana Đinđića.

Prevedeno na politički teren – raspisivanje konkursa za spomenik Đinđiću je samo još jedna mala pljačka u velikoj istorijskoj pljački demokratske Srbije, odnosno, Demokratske stranke. Aleksandar Vučić je ušao u politički harač, doprineo svojim delovanjem u Srpskoj radikalnoj stranci da se Đinđić ukloni i onda po nekoj šemi počeo da pljačka Demokratsku stranku, da je ubija kao što su ubili i Đinđića. Opljačkao je programske ciljeve DS-a, naselio se u nju i počeo da glumata Đinđića, da tumači Evropu i da nas vodi ka njoj. Satire je i dalje, hoće seme da joj zatre.

Pitanje morala je ima li bilo ko, ko je bio na strani Zorana Đinđića, javno ili privatno, pravo da pokuša da učestvuje na ovom konkursu. Nažalost, po meni, i Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović su nehotični saučesnici pljačke stoleća koju Vučić i dalje svakodnevno radi satanizujući Demokratsku stranku i sve ostale. Ovo što pišem nije pisanje člana DS-a, već objektiviziranje niza događaja koji su iza i ispred nas. Vučić je, nažalost, postao diskurs, pojava i fenomen u kontekstu postmoderne Srbije koja konfiskuje celokupno nasleđe DS-a i reciklira ga kao diletant bez presedana. U tom procesu reciklaže svoje radikalske prošlosti, došao je na red i konkurs za spomenik Zoranu Đinđiću.

Aleksandar Vučić pravi sebi spomenik, a ovaj konkurs je zapravo konkurs za Vučićevu glavu. Vučić je odavno ufuran da je on taj koji će nastaviti tamo gde je Đinđić stao i sad sebi podiže spomenik. Đinđić je njegov mozak. U zemlji Srbiji Aleksandar Vučić negovanjem nakaradnog narativa o sebi gradi spomenik samom sebi. Gradnja spomenika je narativ o Vučićevim epohalnim dostignućima na putu ka Evropi. I zato je podizanje spomenika Đinđiću za vreme Vučićeve vladavine etičko, ne estetsko pitanje. I tu sve prestaje. Ili počinje.

Zato sam protiv toga da se učestvuje na ovom konkursu. Protiv toga sam da se nastavi presađivanje Đinđićeve glave na telo Vučića. Protiv toga sam da se sa Vučićem bilo šta radi. Ignorisanje ovog konkursa je lustracija jedne politike. I zato Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović moraju da vrate ovu nagradu i odustanu od idejnog rešenja. Je… tamo neku priču o tome kako Država, a ne Vučić podižu spomenik , to je naivno. Pa gde Biljana vidi državu od Vučićeve senke, gde ona vidi proces tranzicije jednog ruralnog društva u moderno, gde je ona to sve videla, osim ako ne gleda Pink?!

Opasnost srbijanskog društva da se stvori neki lažni modernizam pod vođstvom Aleksandra Vučića je ogromna, zato što on i njegovi saradnici suštinski ne znaju gde su i šta rade. On i njegova bratija su diletanti koje treba lustrirati. Vraćanje nagrade bi bio šamar Vučiću da bi zvečalo sve do Brisela.

Autor je slobodni umetnik