Treći ustanak ili nestanak Srbije: Tekst Milojka Pantića

A kad lopovi, kriminalci i prevaranti uz pomoć demokratije preuzmu vlast, nastaće gora tiranija i diktatura nego u bilo kojoj monarhiji ili oligarhiji.

Ovo Sokratovo predviđanje iz Starog veka, ostvareno je u 2024 godine Nove ere samo dva puta. Tridesetih godina prošlog veka austrijski moler Hitler sa svojom nacističkom partijom pobeđuje na demokratskim parlamentarnim izborima i zavodi terorizam u Nemačkoj, a onda kreće da porobljava Evropu.

Drugi takav slučaj dogodio se 2012. godine u Srbiji kada su bivši radikali ratnog zločinca Hulje Šešelja Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, došli na vlast. Nikolić je uz pomoć tzv. belih listića i stranih agentura pobedio Borisa Tadića i postao predsednik Srbije. Držeći se Ustava podneo je ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke koju preuzima Vučić.

Taj neostvareni fudbalski huligan poreklom iz zaseoka Čipuljići kraj Bugojna u Bosni, ukida političke procedure i pravnu državu, tako što od stranke pravi sektu lopova, kriminalaca narko dilera, ubica, prevaranata, kupaca diploma i plagijatora doktorata.

Na ključne funkcije u sve tri grane vlasti: parlamentarnu, izvršnu i sudsku, postavlja sav taj ljudski šljam. Sve elektronske i štampane medije pretvara u svoje tabloide, uzurpira Narodnu banku i budžet Srbije i tako Srbiju pretvara u jedinu državu na svetu kojom vlada mafija. Vlast u Srbiji poprima razmere mahnitosti.

Jedan, po sopstvenom priznanju, bolestan čovek sa, kako kaže „olujom u glavi“, uvodi samovolju koja se sprovodi pod zaštitnim znakom države, vere, nacije ili stranke pretvorene u zločinačko udruženje. Svoju poziciju tiranina učvršćuje tako što pokradenim novcem građana, korumpira mnoge tzv. međunarodne faktore. I više od toga. Postaje eksponent najačih svetskih sila i korporacija: EU, Amerike, Kine, Rusije, BlokRoka, Rio Tinta…

I dok ga tzv. opozicioni faktori optužuju za izdaju Kosova, on prodaje Srbiju, a njene građane pretvara u taoce nerešenog kosovskog pitanja. I tako neograničena vlast jednog jedinog čoveka postaje merilo svega postojećeg u životu. Svoju ličnu vlast izjednačio je sa državom i krenuo da pljačka i neograničeno zadužuje zemlju. Na taj način stvorio je preko 40 evro milijardera i desetine hiljada milionera, dok većina građana, po njegovoj preporuci, jede jeftin parizer i paštete od 37 dinara.

U dezorijentisanom društvu pocepanom na froncle, došlo je do bujanja kriminala, lopovluka, nasilja i pogibija u nesrećama svake vrste, kao što je bila najnovija na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Poginulo je četrnaest ljudi, povređeno preko trideset, a besramni vlastodržac izjavljuje da će odgovarati svi koji su odgovorni.

Ne pada mu na pamet da je najodgovorniji ON i da njegova apsolutna vlast znači i apsolutnu odgovornost. Život nam se raspada.

Građani su bespomoćni jer nema ko da politički artikuliše gnev i očajanje. Nema plana, nema cilja, samo teturanje, pojedinačni štrajkovi, impotentni protesti i besmislene protestne šetnje. Najnoviji primer sve govori. Umesto da se zbog Rio Tinta blokira i izoluje kancer koji nam je uništio državu, ide se na besmislene blokade saobraćajnica u Podrinju.

U svemu tome intelektualna elita kao da ne postoji. Sa časnim izuzecima, svako ko je nešto znao, razumeo, ko je bio neko i ko se usuđivao da učini nešto, danas je začutao. U takvoj atmosferi vlastodržac je pomahnitao i sada se sprema da izmenom Krivičnog zakona spreči i samu pomisao na kritiku ili proteste.

Doživećemo da svako ko se protivi rušenju Starog savskog mosta u Beogradu, bude optužen za rušenje Ustavnog poretka koji postoji samo na papiru. Jednom rečju građani postaju robovi. Takve tiraninove namere se ne mogu sprečiti i takav sistem vlasti se ne može promeniti impotentnim protestima a još manje ovakvim ili sličnim komentarima na tv ekranima i na društvenim mrežama.

Samodržac se ne može zaustaviti ni pravnim ni političkim načinom. Masa ga mora blokirati na radnom mestu sve dok ne podnese ostavku da bi se formirala prelazna ili vlada nacionalnog spasa. Dakle ili Treći srpski ustanak ili nestanak Srba i Srbije.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.