Tri boje duboke države u Srbiji

Jednostavno rečeno, u pitanju su neformalni centri moći sa izuzetnim uticajem na zbivanja u društvu. Ne biraju se na izborima, uglavnom su nepoznati široj javnosti, nemaju nikakvu odgovornost, poseduju informacije, i koriste ih ili ih fabrikuju shodno svojim potrebama i interesima. Moćniji su od onih koji zvanično i formalno pravno imaju vlast.

U trenutku kada se njihovi interesi poklapaju sa interesima vlastodržaca, sve deluje idilično, ali kada oni koji imaju zvaničnu vlast a samim tim i odgovornost pokušaju da se otrgnu uticajima „duboke države“ i krenu svojim putem, stvari počnu da se komplikuju, zvanična vlast nailazi na zid, na nepremostivu prepreku za realizaciju planova koji se ne poklapaju sa večnom agendom duboke države koja se kao ideologija prenosi sa kolena na koleno.

U duelu duboke države i zvaničnih institucija pobednik je unapred poznat, i tako je u poslednjih 100 godina, od crne, preko crvene, do žute ruke, boje su se menjale, a ideologija ostajala ista. Srbija oaza za njihovo bogaćenje ultimativni je cilj duboke države.

I svaka potencijalna pretnja koja bi se našla na putu ostvarenja njihovih ciljeva bivala bi, ili fizički uklonjena, ili do te mere javno satanizovana da joj se oduzme svaki potencijal da utiče na buduća zbivanja u društvu.

Oni svoje ciljeve ostvaruju čitav vek, metastazirali su poput kancera na najvitalnijim delovima države i moguće ih je odstraniti jedino šok terapijom. Zračenjem demokratijom, slobodom govora, izgradnjom institucija, ugledanjem na najrazvijenije demokratije.

Autor je narodni poslanik i član predsedništva Srpskog pokreta obnove