Foto. Aleksandar RoknićNije sporno, čak je i poželjno, da se Srbija što pre i što vise integriše u Zapadne vojne bezbednosne strukture, a da smanji saradnju sa Rusijom i Kinom.
Odlična saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja, kao i vojne vežbe u sklopu programa Partnerstvo za mir sa NATO savezom dobra su stvar za Srbiju.
Ali kada predsednik Vučić najavljuje i potpisuje sporazum sa Francuskom u vrednosti većoj od tri milijarde evra za kupovinu aviona kao direktnu pogodbu, javnost i građani imaju pravo da znaju da li se ovaj novac troši na pravi način i da li je neophodno da potrošimo jednu šestinu godišnjeg budžeta na kupovinu naoružanja.
Mi iz Pokreta slobodnih građana svesni smo bezbednosnih izazova i neophodnosti da se zaštiti vazdušni prostor Srbije, ali način na koji se dolazi do ovog sporazuma jasno nam govori da se ovde ne radi do kraja o bezbednosti, već i o interesu da Vučić pokrije demokratski deficit u Srbiji i napad u Banjskoj, time što će sklopiti unosan posao sa jednom od najmoćnijih država na svetu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je bio više nego eksplicitan po ovim pitanjima na zajedničkoj konferenciji za medije, i rekao da očekuje brzo razrešenje ovih pitanja kako bi se saradnja nastavila.
Za ovakav trošak, od tri milijarde evra, neophodno je da postoji saglasnost struke, kao i ozbiljna rasprava u Skupštini, odnosno da građani znaju da je ovo najbolje moguće rešenje za Srbiju.
Svedoci smo da se od strane režimskih medija vodi kontinuirana kampanja protiv država zapada, naročito Francuske i Nemačke, a sada naprasno to postaju naši najbliži saveznici i saradnici.
Sigurni smo da bi za javnost u Srbiji mnogo bolje bilo da zna ko su nam saveznici i da o tome postoji strategija, a ne kampanja.
Zašto baš sada, i zašto baš ove avione kupujemo, ko će ih i po kojoj ceni održavati, da li postoje jeftinija rešenja koja bi na isti način zadovoljila naše potrebe, ređaju se pitanja o ovom slučaju.
Ovako, odlukom jednog čoveka i samo da bi on održao svoju autokratiju, sklapa se još jedan u nizu koruptivnih poslova, koji će na kraju verovatno završiti neslavno i bez epiloga.
Bliska saradnja sa evropskim i severnoatlantskim zemljama u svim oblastima, pa i vojnoj industriji, je dobra i neophodna stvar za Srbiju, koja se davno opredelila da je to njen put.
Ali moramo i da vodimo računa o tome gde se i kako troši novac građana Srbije, da li je to što kupujemo neophodno, ili puki hir jednog čoveka koji je prigrabio apsolutnu vlast.
Autor je međunarodni sekretar i član predsedništva Pokreta slobodnih građana
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
