Trideset godina „idi mi, dođi mi“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kakve tradicije takva je i budućnost. Koji put je izabra Nemanja u „zatvoreno“ ili „otvoreno“ društvo? Koja su to pred-vremena bila, jedan primer; istorijski događaj sa prijema koji je vizantijski car upriličio posle prvog krstaškog pohoda, tj. to kako je on protumačen u dva potpuno različita kulturna modela. Jedan od zapadnih vitezova bio je zaprepašćen time što na gozbi „samo jedan čovek može da sedi, dok svi ostali moraju da stoje“, te je u znak protesta i on seo na carev tron! Taj čin je u vizantijskom taboru bio protumačen kao čin „neupućenosti zapadnog divljaka u tančine vizantijskih ceremonija“, a u zapadnom – kao primer svesti o „vlastitom dostojanstvu“, gde vitez u vladaru vidi čoveka koji je „prvi među jednakima“, a ne vidi ga kao „gospodara pred robovima“!

2. Sve je to tačno, a krajnji rezultat će biti takav da će Srbija kao država nestati. To je za sada potpuno jasno tzv. “Zapadu“, i oni svesni toga da je to neizbežno ne preduzimaju ništa da to spreče. Na žalost, u Srbiji nema snage da sačuvaju ovakvu zajednicu. Šta će biti posle raspada – verovatno nekoliko novih državica, i to je kraj.