Trijumf licemerja

Prvi slučaj je Nikolaidis – Ugričić, odnosno Ugričić, nastao povodom banjalučke glamurozne proslave godišnjice Republike Srpske. Nikolaidis je pušten kroz medijskog „toplog zeca“ zbog metaforičkog ironičnog teksta, da bi se potom bes hajkača, „rodoljuba i patriota“, usmerio na Ugričića. Oklevetan i prokažen pisac i direktor nacionalne biblioteke, hitno je najuren iz institucije koju je po svemu unapredio.

Drugi slučaj, koji dakako nema obeležje skandala nego „društvenog događaja“, jeste knjiga „Bosanski rat“ Dobrice Ćosića. Promovisana je i dobro propraćena u medijima, pretpostavljam uz potporu državnog izdavača. Sad gledamo reklamu o knjizi, koja pretenduje da nam potanko i objektivno objasni nesreću bosanskog rata. Oko rata kruže, jelda, smutne i nedobronamerne priče, pa se svedok i učesnik događanja iz tog perioda poduhvatio pera da nam to valjano objasni. Svedok i učesnik koji je bosanskohercegovačkim Srbima, pismom Kongresu srpskih intelektualaca BiH pre rata, poručio da se odele od drugih tamošnjih naroda.

Da se odele! Da se odele zato što Bošnjaci i Hrvati nisu pristali da ostanu u Srboslaviji, odnosno Sloboslaviji. Kao da skoro svako iole normalan nije znao da se deoba naroda BiH nije mogla izvršiti bez rata i krvi, bez zločina. Sad svedok i učesnik lamentira nad zlom i, u maniru starih propagandnih mantri, kuka kako smo svi bili žrtve moćnih „zupčanika istorije“ kojima bezočno upravljaju veliki i moćni. Ne spominje „klešta nacionalizma“ i ulogu nacionalnih mesija u stezanju tih opakih klešta. Tek, znamo kako je deoba vršena i koliko je krvi i suza proliveno, koliko je naroda ojađeno.

Ako je nakon svega što je snašlo Bosnu i Hercegovinu nešto zaista skandal, onda je to između ostalog i ova knjiga i njezina bezzazorna promocija. I to u Srbiji koja tvrdi da se distancirala od ideologije i ratova devedesetih, koja barem verbalno želi pomirenje i saradnju Srba i ostalih naroda. Knjiga i javni kontekst oko knjige je licemerno bacanje soli na nezaceljene bosanske rane i daleko od toga da podstiče pomirenje, na šta autor pledira. Nije problem u piscu da piše šta hoće. Skandal je što to objavljuje državni monopolisani izdavač, koji je inače dobro zbrinuo ideologiju devedesetih i tetoši njezine protagoniste. Skandal je i javno ćutanje o knjizi, koja će bez sumnje uskoro biti i feljtonizirana po ovdašnjim novinama. I dodatno će sluđivati narod.