Trinaest sramota ljutog saveznika Rio Tinta

U listu Danas od 16. jula Vladica Cvetković duva u istu tikvu. Sitno zamera predsedniku pa, tako maskiran u slobodara, krupno vređa kritičare Rio Tinta. Neveštoga polemičara, galamdžiju, citiraću i komentarisati. Brukaju ga same njegove reči, uz moje komentare.

(1) Akademik Cvetković donekle ima pravo: neki kritičari Rio Tinta govore populistički.

Među stručnim kritičarima nema takvih. Ipak, razumem iskušenje vatrenih nestručnjaka: protive se žestokim populistima pomoću populizma.

Razlikujmo populiste korisne narodu od populista štetnih narodu. Jednačenje korisnih i štetnih je prva sramota.

(2) Akademik Cvetković piše: „Narod se najlakše mobiliše širenjem straha od neke opasnosti, realne ili prividne, svejedno, to nije presudno.“

Propagandista ne haje za razliku između stvarnosti i privida; svejedno mu je.

Razlika između realnosti i privida jeste presudna!

Građani se realno plaše zloglasne kompanije, zagađivanja, raseljavanja.

Predsednik i njegovi poslušnici, međutim, plaše nas prividima: tobože, propustili bismo uspon privrede i odrekli se bogatstva.

Jednačenje realnosti i privida je druga sramota.

(3) Akademik Cvetković krivi žrtvu, a izokola pravda tlačitelje. Evo dvaju citata.

„Poražavajuće je što nismo u stanju da jedan rudarski projekt odbacimo mirno, bez svađe.“

Građani godinama mirno odbacuju projekt. Transparentima u visokom ramu, novim za svaki protest, mirno upozoravam, branim, ismevam. Nedeljičani mirno nastupaju, ali policija ih grubo hapsi.

Poražavajuće je što Rio Tinto taji i obmanjuje. Poražavajuće je što vlastodršci dosledno krše zakone i što tužilaštva žmure na dokaze kršenja.

Tobožnjeg rodoljuba boli „naša nacionalna sramota da Vučića ne umemo drugačije da pobedimo osim populizmom“.

Sramota nije „naša nacionalna“; nije na „nama“ koji „ne umemo“ nego na vlastodršcima, koji nažalost umeju.

Dok god budu prisvajali javne novce, mitili i ucenjivali birače, premeštali ih i dopremali, zloupotrebljavali televizije i tabloide – dotle će ostati nepobeđeni. Krivljenje žrtve je treća sramota.

(4) Geolog besmisleno abolira vlastodršce odgovornosti za nastanak minerala, proces od pre nekoliko milijardi godina: „vlast … nije kriva što jadarit postoji…“

Ulagivanje vlastodršcima je četvrta sramota.

(5) Profesor geologije krivotvori otkriće jadarita: „… i što je ležište otkrila strana kompanija…“

Profesorka Jelena Obradović, njegova fakultetska koleginica, i mladi saradnici otkrili su jadarit 1990-ih godina.

Objavili su otkriće 2000. godine, pre nego što se Rio Tinto pojavio u Srbiji.

Saveznik Rio Tinta zna tu publikaciju jer je citiran u njoj. Mora javno povući obmanu. Obmanjivanje je peta sramota.

(6) Vajni naučnik priznaje da veruje slepo, bez dokaza: „Nemam dokaza, ali ni gram dileme…“

Kritičare Rio Tinta, „osobe sa akademskim zvanjem“, omalovažava što, tobože, „ne moraju ništa da dokazuju“ i što, tobože, šire „paukovu mrežu neproverenih informacija“.

Naprotiv, mi navodimo hemijske analize i druge dokaze. Nedoslednost je šesta sramota.

(7) Braniocu Rio Tinta smo mi, kritičari kompanije, „raspršivači kolektivnog straha“ i „ekozastrašivači (počev od onih sa doktoratima)“.

Naš javan rad zove „panični ekonarativ“, „divljanje ekopopulizma“, „enormne količine gluposti“, „ciljane klevete“, „laži bez pardona“, „ispalili su kanonade dezinformacija ilustrovanih apokaliptičnim pustinjsko-marsovskim prizorima.“

Klevetanje i vređanje su sedma sramota.

(8) Prvi sam potpisao javan apel Narodnoj skupštini šezdeset troje uglednih stručnjaka.

Njemu je apel „izraz dubokog neznanja, građanske neodgovornosti, i primitivne politike njenih umotvora“, „širenje straha“, „antirudarsko spinovanje“, „laži bez izvinjenja“, „optužbe bez epiloga“.

Tvrdi da varamo: „Vama zapravo nije ni bitno da li je korupcije stvarno bilo, vi nemate nikakvu nameru da je dokazujete.“ Imitiranje Šešelja je osma sramota.

(9) Tobožnji privrženik dijaloga jadikuje što je tobože „začas šansa da se o rudniku uopšte razgovara nestala bestraga“.

Naprotiv, razgovara se stalno i gromko. Naša strana prihvata suočavanja, a njegova ih često izbegava.

Na javnom apelu nas, šezdeset troje stručnjaka, pokret Kreni-Promeni sproveo je masovnu narodnu inicijativu.

Zakon nalaže javnu raspravu u Narodnoj skupštini. Vlastodršci je uporno i protivzakonito sprečavaju krijući 38.000 dokumenata o narodnoj volji.

Pravdanje silnika je deveta sramota.

(10) Licemer jadikuje što tobože nema razgovora, a sam ga izbegava.

Umesto da razgovara, on kleveće i vređa. Odmah se povukao iz pripremanja odličnoga simpozijuma u SANU, održanog u maju 2021. godine.

Mirno i ravnopravno govorili su ministarka, stručnjaci i službenici Rio Tinta, nezavisni stručnjaci, građani.

Posle simpozijuma, koje je nadležno ministarstvo ignorisalo, SANU je savetovala da se štetan projekat obustavi.

Akademik, tobožnji privrženik razgovora, prećutao je akademski simpozijum i naknadne diskusije.

Licemerje je deseta sramota.

(11) Rio Tinto poziva se na 40 domaćih i 60 stranih fakultetlija, ali bezimenih.

Hoće da im se veruje na reč mada kriju ko su.

Akademik Cvetković, zvezda angažovanog fakulteta, neka kaže je li među bezimenim saradnicima.

Javnost ima pravo da zna da li on govori kao nezavisan stručnjak ili plaćen saradnik, da li zastupa javan ili svoj interes.

Tugaljivo predstavlja bezimene, možda i sebe, kao „ljude koji sa decom rade i decu uče“, koji haju za „zdravlje srpske dece“.

Tajnovitost je jedanaesta sramota.

(12) Provokator nas čika na protivzakonite i glupe postupke: „Zašto ne tužite, zašto ne pokrenete peticiju za ukidanje Rudarsko-geološkog fakulteta?“

Računa da će neuki pomisliti: „Da su kritičari istiniti, tužili bi.“

Čitaoci Danasa znaju da sudu tuži samo stranka lično oštećena. Niko ne sme tužiti prosto zato što se nečemu protivi. Ne mogu se tužiti bezimene osobe. Fakultet je potreban, ali bi bio korisniji da je čestitiji.

Provociranje je dvanaesta sramota.

(13) Samoreklamer se potpisao kao „inicijator ProGlasa“, u jednini.

Ta egalitarna družina predstavlja svakoga kao inicijatora, ali znamo glavne. Ovaj član bruka vrlu družinu.

Kićenje tuđim perjem je trinaesta sramota.

Zbir 13 sramota glasi – beščašće.

Autor je hemičar, penzionisani profesor američkih univerziteta, vlasnik dobrotvornog fonda, član SANU u ostavci

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.