Trka u donjem vešu

Ne samo što nam promoteri vladajuće partije ili što bi Kesić i NJuzovci rekli „jednog čoveka“, inače, ispiraju mozak non-stop posredstvom svojih medija nego to u izbornoj groznici prerasta u ozbiljan teror.

„Ne otvaraj vrata, idu naprednjaci“, tim rečima je panično dojavila komšinica telefonom, kao da smo, daleko bilo, ponovo u nekom ratu. Zvoni se na interfon, kuca na vrata, zvrnda telefonom, a bilo je i paketića tokom praznika pročulo se u kraju, kao i da je nevidljivi „Deda Mraz“u stvari Vučić. Pišem da ne zaboravim… Da se to zbilo u Dubrovačkoj, da je na vratima prostorije jednog solitera bila tabla bez ikakvih stranačkih obeležja sa radnim vremenom od sedam do 19 sati ali ta vrata su se otvarala uglavnom samo četvrtkom od 10 do 12. U tom intervalu većina starijih građana bi prvo dugo čekala u redu, a zatim izlazila sa kartonskom kutijom pod miškom u pognutom stavu brzo grabeći ka svom odredištu. Kako se to dozna, kad i gde se dele paketi za mene je ostala i danas misterija, ali ne i sadržaj paketa – šećer, ulje, brašno, dve paštete i još nešto sitno. I sama sam jednom stala u red i probala o svemu da dobijem validnu informaciju, ali jedino sam konstatovala da postoji konsenzus u vezi sa darodavcem. Glavnina je odgovorila: „Deli Grad, „deli Mali“ i „deli Vučić“. Reči jedne gospođe u društvu prijateljice su mi se posebno urezale. Na pitanje „ko deli pakete?“ zasmejuljila se, gurnula prijateljicu laktom i odgovorila: „Vučić, ihihihii… Što pitaš, jel si ti iz njegove partije? „Nisam“, odgovorila sam. „Nisam ni ja, ali sam glasala za njega“, rekla je kroz kikot i uz konstataciju „Sve šljam, pa za koga da glasaš?“. Baš se ovih dana lomim oko toga i uporno mi se vrte po glavi likovi koje sam zamišljala pročitavši vest bez fotografije „U Beogradu održana trka u donjem vešu“.

Ispostavilo se da je to izgleda neka hipsterska, belosvetska fora ali mi je nakratko to bilo mnogo simpatičnije i adekvatnije glede naše situacije i informacija, kojima nas poslednjih mesec dana zasipaju politički kandidati. Dačić bi da gradi spomenik nekadašnjem slavnom gradonačelniku Branku Pešiću. Šešelj u starom maniru obećava „Beograd, radikalno bolji“. Marketinški stručnjaci ocenjuju da Koalicija Dosta je bilo i Dveri ima dobar slogan „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“ ali da ovaj politički dvojac malo ko želi. Hiperaktivni Bastać je se svojom ekipom provozao bicikle s parolom „pedala za gradsku vlast“, što zvuči dobro iako nekako više liči na gest Inicijative Ne da(vi)mo Beograd. „A onda me je prijatelj upitao jel se to kandidovao Andrija Milošević, glumac za gradonačelnika?“ – U neverici, potražila sam i videla sliku sa bilbordom na kojoj je ovaj glumac fotografisan u aranžmanu političkog kandidata sa porukom „Nema posla“ i crvenim zaokruženim brojem 20. I, pomislih ako je ovo početak marketinškog zapleta glede neke serije, filma, TV emisije ili čak promocija novog političkog proizvoda, onda je trka u donjem vešu na početku februara i dalje moj favorit, iako deluje kao histerični pokušaj otrežnjenja…