Foto: Pixabay/SakurayimDruštvene mreže su počele da bruje oko palme na Kalemegdanu, gde je zaluđena masa osporavala samo ono što oko te palme nije sporno, a to je da li može preživeti klimatske uslove Kalemegdana?
Postoji nekoliko vrsta palmi u grupi palmi vetrenjača iz roda Trachycarpus koje mogu preživeti hladnoće čak i do -20 stepeni Celzijusa.
Za razliku od palmi sa perastim listom, na koje prosečan Srbin misli kada misli na palmu, ove palme imaju lepezaste listove.
Poreklom su sa planina Kine, Indije, Indokine i Japana.
Među njima najpopularnija u Evropi je Trachycarpus Fortunei.
U centru Beograda u zimskom periodu je temperatura čak šest stepeni viša nego na periferiji sa izuzetkom dana kada duva košava.
Temperature u Beogradu su vrlo retko ispod -10 stepeni Celzijusa zimi, tako da takve palme mogu opstati uz minimalnu zaštitu.
Šta je onda sporno?
Sporno je uređenje javnih prostora bez konkursa za rešenja, bez javnih rasprava, bez dovođenja u sumnju poslova oko ovih inače skupih sadnica, koje sa uključivanjem posrednika postaju još skuplje…
Ipak, najspornije je masovno prihvatanje jednog tračarskog zajedljivog jezika pri širenju informacije o palmi na Kalemegdanu.
Time se ulazi na teren antinaučnosti, podlosti, zlobe, ulizivanja, navijačke politike, gvirenja u tuđu intimu, prisluškivanja i objavljivanja sadržaja prisluškivanja, prihvatanja sadržaja prisluškivanog za nešto vredno rasuđivanja o nekome…
To je teren na kojem pobeđuje ne najbolji, već „najnapredniji“!
Oni kada čitaju tu salvu podrugljivosti i nepristojnosti protiv njih, samo trljaju ruke, jer su stvorili teren na kojem su oni šampioni.
Suprotnost tome su obrazovanost motivisana radoznalošću, produhovljenost, hrabrost, tolerantnost prema drugačijima koji ti ne čine zlo, uvažavanje tuđe privatnosti, ne stvaranje idola, držanje reči…
Sve ono što je u Srbiji postalo retko.
Kada jedna društvena bomba to razruši, to se može obnoviti samo kamen po kamen, ili od čoveka do čoveka.
Cela ta palma je sitna kada se pogleda na odricanje svoje teritorije.
Ovde nije pitanje samo Kosova, gde postoji prisila zapadnog bloka u hladnom ratu 21. veka, već onih teritorija na kojima te prisile nema!
Aerodrom Beograd teritorija u rukama Francuza, poljoprivredno zemljište u rukama Arapa, naše otpadne sirovine u rukama korporacija, zone vodoizvorišta u rukama Karića, rudna bogatstva u rukama Kine…
I tu se dolazi do suštinskog i najvećeg beogradskog poraza.
To je ukidanje ideje o povezanosti svetova.
Tužna je činjenica da u prethodnoj rečenici većina neće prepoznati da se radi o Železničkoj stanici, konkretno na lokaciji Savski trg.
Mirenja sa sudbinom da tu više ne dolaze putnički vozovi je mirenje sa izolovanošću, zatucanošću i pravdom jačega.
Tada se lako dopušta da se neko bahat igra Kalemegdanom praveći proizvoljna rešenja. I ne samo sa Kalemegdanom. Previše ljudi je suviše lako prevareno pričom o Palmi.
A nije to ni prva ni poslednja navlakuša, mamac na koji se masa lako peca.
Autor je diplomirani inženjer saobraćaja
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
