Foto: Luca Marziale / Danas„Kako ste mislili da Nemac zarađuje pare? Vredni ljudi, posvećeni ljudi, ljudi kojima je posao život samo tako mogu da idu napred. A ne samo da traže još jedan slobodni dan. Ja kad čujem te ideje da nedelja bude neradni dan, subota da bude neradni dan, petak da bude neradni dan – može, idite u te zemlje, a u Srbiji mora da bude radni dan, da bismo mogli da stignemo te koji danas razmišljaju o neradnim danima“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana na otvaranju fabrike autodelova u Priboju.
I oni koji ne bi da rade nedeljom – moraju, rekao je on, a onaj kome se to ne sviđa neka promeni vlast i nema problema nikakvih.
Za koji ste andrak formirali onomad radnu grupu sa stotinu eksperata koja treba da prati ekonomske migracije i pravi strategiju kako da zadrži radni narod u Srbiji ako ih Vi terate da idu? A nije ovo prvi put. Ponavlja se.
„Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, neka ide u neke druge zemlje“, rekao je on početkom godine.
Znači, ne može. Nije bitno što u normalnim državama takva odluka svakako ne bi bila na jednom čoveku, makar on bio i predsednik. Ali šta da očekujemo od države u kojoj jeste uglavnom sve na tom jednom čoveku?
Šta da očekujemo od nekog ko „najviše voli da radi vikendom“ i to uz čaj od kamilice koji mu daje „dodatnu snagu“.
Kako možete da tražite neradnu nedelju vi čistačice, radnici u prodavnicama i pekarama i vi na fabričkim trakama što nemate prava ni da čučnete kada kolena počnu da vam klecaju od višesatnog stajanja nad mašinom? Predsednik ne da radnu nedelju dok ne stignemo do nekog standarda u kom će to biti moguće. Sve je jasno.
Strpite se još malo. I radite za minimalce i plate koje ne mogu ni pola potrošačke korpe da vam napune.
Ili idite. Idite u te „druge zemlje“ gde se nedeljom ne radi, a mnogo ih je po Zapadnoj Evropi. Idite tamo gde su već mnogi otišli, tamo gde svake godine u proseku ode po 50.000 ljudi. Više od polovine mladih, pokazuju istraživanja, i sada razmišlja o odlasku iz zemlje, a malo manje od trećine planira da to i uradi.
Infostud je nedavno uradio jedno istraživanje među više od 4.000 ispitanika i 83 odsto njih je reklo da bi otišlo iz Srbije. Kao razlog broj jedan zbog kog bi napustili Srbiju izdvojili su „život u uređenom sistemu“ (42 odsto), mogućnost za bolja primanja je kao razlog navelo 29 odsto njih, dok bi 15 odsto otišlo u potrazi za zdravijim društvenim okruženjem. Njih 84 odsto reklo je da bi dugoročno otišlo iz Srbije, najviše u Nemačku, Austriju ili Veliku Britaniju.
Tamo gde se nedeljom ne radi. A i to je verovatno bitan deo nekog uređenog sistema. Znaju to oni koji su putovali negde.
Nije na ovom spisku omiljenih Srbima, ali jednom prilikom u turističkom raju Belgije u Brižu kroz koji samo leti prođe po tri miliona turista iz celog sveta – ništa sem kafića nije radilo nedeljom.
Butici, prehrambene prodavnice, bilo koje druge prodavnice – ništa. Nije bitno da li će zaraditi milione, oni subotom posle 18.30 ne rade, a nedeljom je sve zatvoreno. Tek po neka turska radnja u predgrađu, ali i tu rade sami vlasnici.
I nema stresa, naučiš da živiš sa tim, da hleb, mleko, sve što ti treba kupiš dan ranije, a onda nedeljom uživaš – voziš bajs do okeana. Ili u našem slučaju krug oko Ade, uz Dunavski kej. Odeš do Avale ili Kosmaja. Ili samo budeš sa porodicom. Ali to tek kada budemo dostigli neki standard.
Tako da vi, narode, što bi rekao Vučić, vidite – ili idite odavde ili promenite vlast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
