Tugaljiva neizvesnost

Poodavno su okončani izbori a vreme teče li teče bez povlačenja koraka koji prirodno slede nakon što budu ozvaničeni i obnarodovani njihovi rezultati.

Posle predugog iščekivanja politički vrh je blagoizvoleo da nas informiše o svojoj „istorijskoj“ odluci, pa i to je učinio na parče, tek jednim, i to manjim delom. Saopštio je ko je mandatar, ali ne i sastav ministarskog kabineta.

Ta odluka se predugo rađala; faktički je odgađana sve do krajnjeg zakonskog roka. Prirodno je i uvek se tako očekuje da je ono što se sporo rađa i na šta se dugo čeka nešto krupno i stvarno golemo.

Kad ono, ispade da nas je iznenađujuće skromno obdario istim premijerom sa kojim smo deverali prethodnih godina. Staro vino u novim bocama, umesto kiše dobili smo grad.

Sa proticanjem vremena raste i širi se dramatska napetost. Kad bismo imali sistem sa manje koncentrisanom moći i šire rasutim upravljačkim ovlašćenjima tako tugaljive neizvesnosti ne bi bilo.

U sistemima koji su bar donekle decentralizovani neizbežno se obrazuju formalizovani, propisima uređeni mehanizmi odlučivanja, pa su i odluke koje produkuju više i brže dostupne javnosti.

Velika nesigurnost pa time i odgovarajući pritisak na javnost zakonito se javljaju u sistemima u kojima su i moć i ovlast skupljene u jednoj tački.

Izvesnost izbornih rezultata – svako je znao ko će pobediti na nedavnim izborima – i (dramatska) dužina čekanja na potonja nominovanja dve su jednako dobre mere autoritarnosti sistema.

Posebno su važni učinci kod onih potencijalnih kandidata koji su za najviša mesta u vlasti prirodno najviše zainteresovani.

Tako im se stavlja do znanja koliko su vredni ti položaji budući da se do njih ne stiže nipošto lako.

To je mnogostruko provereni mehanizam putem koga se generiše osećaj zahvalnosti, a to nije bez značaja za budući disciplinovan rad tih zvaničnika.

Kako su česti slučajevi da ono što se tako teško dobija može relativno lako da se izgubi, dolazi se do dodatnog razloga za buduću privrženost tih položajnika visokoj vlasti koja ih je blagoizvolela nominovati.

Isti stari-novi mandatar doživljen je u dobrom delu javnosti kao repriza davno viđenog i višekratno posmatranog umesto premijere nečeg potpuno novog i uzbudljivog. Zar je na tu tako običnu odluku trebalo toliko da se čeka i tako da se nagađa?

Ovo sad podseća na scenu davno gledanog i poluzaboravljenog filma. U jednom motelu kraj vozilima pritisnute magistralne autostrade jedan putnik se upusti u razgovor sa tu zatečenim vozačom velikog kamiona koji saobraća na međunarodnim relacijama.

Ta vaša međunarodna putovanja mora da su veoma uzbudljiva, započinje putnik razgovor: susreti sa ljudima, sadržajni razgovori, nova saznanja, neobična poznanstva, lepe i uvek nove žene, nezaboravne avanture… Na svaku od ovih mogućih dogodovština kamiondžija upadljivo i u znak potpunog slaganja klima glavom. A šta se od toga vama događalo, nestrpljivo će najzad priupitati putnik.

Odgovor je bio odlučan, glasniji no obično i kategoričan: ništa! Poenta je baš analogna ovdašnjem postizbornom događanju: veliko očekivanje našlo se u kombinaciji sa krajnje nesrazmernim, nimalo uzbudljivim ishodom.

U zaključku tek par reči o ličnom očekivanju i odgovarajućem utisku.

S obzirom na podgrevanje atmosfere neizvesnosti i nesigurnog nagađanja, očekivao sam veliku promenu u liku i akcionom profilu mandatara verujući da će to biti ličnost upadljivo različita od dosadašnje predsednice, Nadao sam se da će to biti markantna osoba koja će u javnosti – shodno ustavnim ovlašćenjima – biti mnogo vidljivija od Predsednika države, da će svoja brojna i značajna izvršna ovlašćenja obavljati istinski nezavisno i bez bilo kakvog patronata.

To bi značilo da će, shodno prirodi izvršne vlasti, ključevi krupnih akcija biti u njenim rukama, te da će zahvaljujući njoj sveukupna izvršna vlast biti jasno izdvojena od ostalih grana, uz daleko veću samostalnost i samih tih grana.

Ukratko, verovao sam da bi najzad došlo do toliko potrebne promene – da svaki organ vlasti deluje striktno u skladu sa svojim ovlašćenjima i da se u odnosima između pojedinih organa i institucija uspostavi uvek poželjan i dobrodošao red.

No, još jednom se dogodilo da je jedina dostupna opcija mirenje sa stvarnošću: kiša je izostala, valja se pripremiti za grad.