Tunel ispod centra Beograda zabranjen za opasan teret

Pokušaj vlasti da minimizuju problem bezbednosti prevoza otrovnih i zapaljivih materija kroz tunel „Vračar“ i ubede građane kako drže opasnost pod kontrolom čini se neuspešnim otkrivanjem novih dokaza koji ukazuju na postojanje zaista velike opasnosti po bezbednost stanovnika centra Beograda.

Nova otkrića otvaraju suštinsko pitanje – odakle je stigla naredba da se opasne materije ipak transportuju kroz tunel „Vračar“, ako su prethodno nadležne organizacije odlučile da tunel ne sme da se koristi za tu namenu.

Na osnovu raspoložive dokumentacije osnovano bi se moglo sumnjati da naredbodavce prevoza zapaljivih i otrovnih materija tunelom ispod Beograda treba tražiti u političkim strukturama.

Takav zaključak može da izvuče svako ko pročita jedan od ključnih javno dostupnih dokumenata. Taj dokument je „Izjava o mreži“ koji je pod rednim brojem 5/2018-148-62 usvojila Skupština državnog preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“ (IŽS), sa zaključkom da se primenjuje od 9. decembra 2018. do 14. decembra 2019. godine i važi kao Red vožnje za prevoz robe 2018/2019. godina.

Čemu služi dokument „Izjava o mreži“?

To je obavezujući dokument usklađen s međunarodnim standardima i sa dnevno ažuriranim informacijama o karakteristikama javne železničke infrastrukture koja je na raspolaganju svim domaćim i stranim železničkim preduzećima i informacijama koje definišu uslove pristupa prugama svakom zainteresovanom prevozniku.

U veoma opširnoj „Izjavi“ na 197 strana, između ostalog, definišu se uslovi transporta opasne robe prugama u Srbiji. Tako u Poglavlju 2 – „Uslovi za pristup i korišćenje železničke infrastrukture“ u tački 2.7 – „Transport opasne robe“ piše: „Prevoz opasne robe železnicom u RS, obavlja se u skladu sa: Prilogom C Konvencije (Sporazuma o međunarodnom železničkom saobraćaju) COTIF – Pravilnik o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe (RID); Zakonom o transportu opasne robe („Službeni glasnik RS „, br. 106/2016 od 26.12.2016. godine) – (u daljem tekstu ZOTOR); podzakonskih akata na osnovu ZOTOR-a i ostale regulative u RS“.

Za priču o transportu opasne robe pod međunarodnom klasom RID (preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ u svojoj „Izjavi o mreži“ navodi da su to: eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama, gasovi, zapaljive tečne, zapaljive čvrste, samozapaljive, materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, oksidirajuće materije, organski peroksidi, otrovne, zarazne, radioaktivne i nagrizajuće materije) ključno je, međutim, Poglavlje 3 – „Pregled saobraćajno-tehničkih osobina železničke infrastrukture koja je na raspolaganju i ograničenja u upotrebi“.

Tako u tački 3.4.3. – pod nazivom „Opasna roba“ piše: „Opasna roba koja je po Pravilniku RID dozvoljena za transport, može se prevoziti na svim prugama osim na pruzi Beograd Centar – Pančevo Glavna – Vršac – Državna granica, na deonici Beograd Centar – Pančevački most“.

U tački 3.4.4 „Ograničenja u pogledu tunela“ piše: „Zabranjeno je korišćenje dizel vučnih vozila na pruzi Beograd Centar – Pančevo Glavna – Vršac – Državna granica na deonici Beograd Centar – Pančevački most. Teretni vozovi mogu saobraćati u vreme kada nema intenzivnog saobraćaja vozova za prevoz putnika odnosno kada je stanica Vukov spomenik zatvorena za putnike orijentaciono u vremenskom periodu od 24h do 04h pod uslovom da se u kolima teretnih vozova ne prevoze opasna roba i naročite pošiljke i da se vuča teretnih vozova vrši elektrovučnim vozilima. Zabranjena je otprema opasne robe i naročitih pošiljaka i kola hladnjača koja imaju agregatsku stanicu koja je u funkciji. Izuzetno se može dozvoliti saobraćaj teretnih vozova bez opasnih roba po naređenju nadležnog odeljenja za operativne poslove kroz istu deonicu“.

U tački 3.4.5 „Ograničenja u pogledu mostova“ piše: „Ograničenja koja se odnose na mostove u smislu posebno određenih uslova koji nisu posledica konstruktivnih parametara mostova nema. Izuzetno do ugradnje petog podužnog nosača u konstrukciju Pančevačkog mosta preko reke Dunav, na pruzi Beograd Centar – Pančevo Gl. st. – Vršac – Državna granica, između službenih mesta rasputnica Pančevački most – Krnjača most, zabranjena su sastajanja dva teretna voza na Pančevačkom mostu“.

Dakle, državno preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ obavestilo je domaće i međunarodne korisnike železničkih pruga u Srbiji da se opasna roba uopšte ne može prevoziti deonicom Beograd Centar – Pančevački most (tunel „Vračar“), čak ni od ponoći do četiri sata ujutru i bez obzira da li se posle Pančeva vozi prema Vršcu i državnoj granici s Rumunijom ili prema Zrenjaninu, Novom Sadu i Budimpešti.

Posle te „Izjave“ nema nijednog novog zvaničnog dokumenta, niti iz tog državnog preduzeća, resornog Ministarstva ili Vlade, koji bi dozvolio prevoz opasnih materija kroz tunel „Vračar“.

A šta se od pobrojanih opasnih materija pod RID oznakom prevozi kroz taj tunel?

Najpre i u najvećim količinama benzin, dizel i ostale prerađevine od nafte koje se proizvode u NIS-Rafinerija Pančevo. Prema dostupnim podacima državnog transportno-železničkog preduzeća „Kargo Srbija“ njen daleko najveći ali i najpovlašćeniji klijent je upravo NIS-Rafinerija Pančevo. Slede zatim pančevačka Petrohemija, Metanolsko sirćetni kompleks iz Kikinde i fabrike veštačkih đubriva u Šapcu i Prahovu.

Pored prevoza opasne robe na domaćim linijama, ispod Beograda svakodnevno se transportuje roba s RID oznakom na međunarodnim linijama od Halkalija, Čukurhisara, Elbasana, Pirdora, Plovdiva, Konije, Sindosa, Pireja, Soluna, Bara, Lukavca, Soprona, Soroksara, Heđišaloma, Olena, Ferencvaroša, Kurticija…

Povodom ovog problema, državno preduzeće „Železnice Srbije“ pokušalo je da uveri javnost da su procedure prenosa opasnih materija rigorozne i da je opasnost svedena na minimum.

A kako izgleda „minimum“ pokazalo je istraživanje o incidentima s prevozom zapaljivih, eksplozivnih i otrovnih materija na železničkim prugama u državama Evropske unije. Najvažniji podatak iz tog istraživanja je da se, i pored rigoroznih kontrola i poštovanja standarda, incidenti na prugama s prevozom opasnih materija događaju svakih – devet meseci. A domaća statistika kaže da se incidenti na prugama u Srbiji događaju jednom mesečno (na sreću, ne uvek s opasnim materijama). Poslednji se dogodio u nedelju, 10. februara, na pruzi Niš – Zaječar, između železničkih stanica Matejevac i Svrljig, kada je iskliznulo pet vagon-cisterni s fosfornom kiselinom.

Pruga Beograd – Novi Sad koja je zatvorena i zbog koje je prevoz opasnih materija prebačen u tunel kroz centar Beograda, rekonstruisaće se u naredne četiri godine. Usvoji li se evropski minimum kao standard za srpske železnice, verovatnoća je da bi pet puta mogao da se dogodi incident s opasnim materijama u tunelu „Vračar“. A da ne govorimo o domaćoj statistici incidenata.

Zbog te verovatnoće preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ u svojoj „Izjavi o mrežama“ iz decembra prošle godine izričito je zabranilo prevoz robe s RID oznakom kroz tunel „Vračar“.

Ko je onda otvorio tunel i dozvolio njegovo korišćenje za transport zapaljivih, eksplozivnih i otrovnih materija?

Sme li odluka s tolikim rizikom da ostane misterija za javnost?

Autor je novinar