Turska da prizna genocid i pomiri se sa Jermenijom

Kampanja sistematskog uništenja jermenskog stanovništva na tlu Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rata počela je 24. aprila 1915. godine kada su vlasti u Carigradu uhapsile nekoliko hiljada jermenskih intelektualaca, sveštenika i uglednih javnih delatnika.

U seriji zločina od 1915. do 1923. godine oko dva miliona Jermena deportovano je iz svojih domova, od kojih su oko milion i po nevinih muškaraca, žena i dece ubijeni. Jermeni su tada prognani sa teritorija na kojima su živeli duže od tri hiljade godina. Reč „genocid“ skovana je 1943. godine, jer je njen tvorac Rafael Lemkin želeo da opiše razmere masakra nad Jermenima.

Vlasti Otomanskog carstva, koje je u Velikom ratu bilo na strani Centralnih sila, vršile su pojedinačna i masovna ubistva Jermena, likvidirale su ljude svih uzrasta u zatvorima i logorima, primenjivale su zversku torturu, bezobzirno su u krajnje nehumanim uslovima deportovale stanovništvo, a turski vojnici su masovno silovali jermenske žene.

Zabeleženi su slučajevi, a to dokumentuju i fotografije, da su žene posle silovanja ubijane i gole razapinjane na krstove. Desetine hiljada dece su na silu oduzeta od roditelja, a siročad su prevođena u islam.

Osim direktnih ubistava, pokolj je sprovođen „marševima smrti“ kroz sirijsku pustinju, tokom kojih su mnogi ljudi umirali od žeđi, gladi i iscrpljenosti. Izvršen je i pogrom nad imovinom, materijalnim dobrima i kulturnom baštinom jermenskog naroda, jer je uništeno 66 gradova, 25 hiljada naselja, 2.350 hrišćanskih crkava i 1.500 škola.

O ovim zločinima zbog sistematskog skrivanja činjenica nije se dovoljno znalo u decenijama koje su sledile. Odsustvo nedvosmislene i pravovremene osude masakra nad Jermenima uveliko je doprinelo propustu da se spreče budući zločini protiv čovečnosti kao što su Holokaust, genocid nad srpskim narodom u NDH i drugi genocidi.

To je poslužilo Adolfu Hitleru da posle pokolja koje su nacisti počinili nad Poljacima i Jevrejima 1939. godine izjavi: „Ko se još seća zločina nad Jermenima?“

O ovom krvoproliću i dalje se ne govori i ne zna mnogo ni u Srbiji, iako su Srbi i Jermeni narodi koji su imali sličnu istorijsku sudbinu i povezani su verom, kulturom, tradicijom i stradalništvom, a Srbija je pre jednog veka prihvatila mnoge prognane Jermene.

Parlamenti više od trideset država zvanično su priznali genocid nad jermenskim narodom. Evropski parlament je 15. aprila 2015. usvojio Deklaraciju kojom je i Turska pozvana da prizna genocid nad Jermenima.

U ovom dokumentu se ističe da je „proces ujedinjenja Evrope izraz volje da se spreči ponavljanje ratova i zločina protiv čovečnosti na tlu Evrope i da je stoga značajno čuvanje uspomene na prošlost, jer ne može biti pomirenja bez istine i sećanja“. Većina relevantnih međunarodnih organizacija priznaje masakr nad Jermenima za genocid, među kojima i Ujedinjene nacije, Savet Evrope i Svetski savet crkava.

Isti stav je pre pet godina zauzeo i papa Franja u ime Vatikana.

I mi u Srbiji imamo puno saosećanje za stradanje jermenskog naroda i njegove brojne žrtve, jer je srpski narod bio žrtva genocida počinjenog od ustaškog režima  u Drugom svetskom ratu na teritoriji NDH. Više od milion Srba ubijeno je u logorima i na području na kojem je bila uspostavljena ustaška vlast.

Srpski narod je bio izložen masovnim ubistvima, zatvaranjima, oduzimanju imovine i deportacijama i tokom Prvog svetskog rata, jer je od austro-ugarskih vlasti ubijeno i umrlo od zaraznih bolesti više od milion i dve stotine hiljada Srba.

Parlamenti mnogih država i uticajne međunarodne organizacije pozivaju Tursku da prihvati ovaj deo svoje prošlosti, otvori istorijske arhive, prizna počinjeni genocid nad Jermenima i time otvori put za istinsko pomirenje između turskog i jermenskog naroda.

Smatram da je, uprkos tragičnoj prošlosti, vreme da Jermenija i Turska otpočnu normalizaciju diplomatskih odnosa, otvaranje granice i utiranje puta za ekonomsku integraciju. Koristeći primere uspešne saradnje i pomirenja među evropskim narodima, Jermenija i Turska trebalo bi da, bez preduslova, ratifikuju i primenjuju sporazume o svestranoj saradnji, čime će doprineti i stabilnosti tog dela sveta.

Autor je predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom u Skupštini Srbije