Tužba Kosova protiv Srbije

U pitanju je diskriminatorna institucija i nije ustavna, jer se svojom suštinom ne bavi zločinima raznih albanskih paravojnih formacija izvršenih protiv srpskog i ostalog manjinskog stanovništva tokom oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine.

Pravi razlog njegovog osnivanja je „zahtev za pravdom“.

Osnivanje ovog Instituta ima za cilj da prikupi dokaze za dugo najavljivanu tužbu Kosova protiv Republike Srbije.

Za sada Institut ima oko 25 zaposlenih, a njegovom sistematizacijom je predviđeno zapošljavanje ukupno 74 radnika.

I u sadašnjem obliku, skupo će u budućnosti koštati Republiku Srbiju, jer prikuplja relevantne dokaze koji će biti priloženi uz tužbu.

Republika Srbija nema intelektualne kapacitete da parira ovom institutu niti ima u planu da kreira sličan institut.

Koliko je Kosovo ispred Republike Srbije u izučavanju žrtava rata bilo je vidljivo kada je aprila ove godine Vjosa Osmani, predsednica Kosova, ponizila i preigrala predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

To je mali danak koji je plaćen, jer će tužba Kosova protiv Republike Srbije zaveka staviti stigmu na državu, a posledično indirektno na narod.

Sa nepredvidljivim posledicama po budućnost Republike Srbije.

Pred sudovima u Hagu, na Kosovu i u Republici Srbiji, do sada je oko 4000 civila albanske nacionalnosti priznato kao žrtve rata, a još skoro toliko će najverovatnije biti obuhvaćeno tužbom.

To će se postići fuzionisanjem svih dokaza koji su nastali pred sudovima, u nevladinom sektoru, međunarodnim organizacijama, organima uprave, raznim udruženjima porodica nestalih i ubijenih lica, ali i stvaranjem novih. Takva tužba ima veliki potencijal za uspeh, u zavisnosti od zahteva koji bude bio postavljen i načina na koji je napisana.

Teorijski gledano je neodbranjiva, a u praksi nam jedina odbrana ostaje pozivanje na procesne razloge i traženje u njima mogućnosti za odbacivanje ili odbijanje tužbe, ali sa neizvesnim ishodom i velikom verovatnoćom da će biti usvojena.

Druga mogućnost odbrane je kontratužba, a za koju Republika Srbija nije pripremljena niti trenutno ima znanja i resurse za pripremu takve odbrane.

U odnosu na Republiku Srbiju, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Kosovo na vreme su shvatili značaj istraživanja i dokumentovanja ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Cena koja nas u budućnosti čeka na kasi je verovatno još jedan trajni beleg našeg društva i države, a za koji krivicu treba da snosi aktuelna vlast.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.