Tužiočev kec iz rukava

Jovanjica 1 sa fokusom na samu operaciju proizvodnje i puštanja u promet opojne droge se nekako i taljiga. Glavni pretres se održi tu i tamo, ali ide. Slično ne može da se kaže i za Jovanjicu 2, gde pripremeno ročište ne može duže od godinu dana da se održi, pokazujući bolje od bilo kog izveštaja kako stvari stoje sa nezavisnošću sudstva u Srbiji.

Imajući u vidu da bolji advokat od vremena ne postoji, danas je teško i setiti se zbog čega se uopšte i vodi ovaj krivični postupak. A dobar podsetnik mogao je da se čuje na prethodnom glavnom pretresu u predmetu Jovanjica 1.

U trenutku kada su svi svedoci zakazani za taj dan već bili ispitani postupajući zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Drecun sudu je predao dokumentaciju koja baca nimalo laskavo svetlo na prvoooptuženog Predraga Koluviju. Naime, u pitanju je prevod presude Okružnog suda u Segedinu kojom je Koluvijin saradnik Sergej Mrđa osuđen zbog pokušaja da na teritoriju Mađarske unese više od 25 kilograma kanabisa. Prvu stranu ove presude ranije je sudu predao i Mrđin advokat tvrdeći da je ostatak isuviše obiman ali da na zahtev suda može i to da dostavi. To je ipak učinio tužilac otrkivajući da se u tom “obimnom” obrazloženju čak 12 puta spominje sam Koluvija.

Da li će ovaj dokument na kraju da bude uvršten među dokaze naknadno će odlučiti sud, ali ono što je pročitao tužilac već je vrlo zanimljivo. U tom dokumentu iz 2013. godine Koluvija se dovodi u vezu sa Mrđom i Markom Bukvićem, koji su osuđeni za trgovinu marihuanom. Time se pažnja skreće na ono što je prethodilo upadu policije na Jovanjicu, ali i baca novo svetlo na sva ona gostovanja funkcionera na plantaži organske hrane.

Pitanje koje se samo nameće je – kako je moguće da su se direktori više obaveštajnih službi susretali sa osobom koja se spominje u takvom kontekstu? Da li je uopšte moguće da naše službe nisu znale ono što su znale mađarske još pre desetak godina?

Odgovor, skoro sasvim je izvesno, nikada nećemo dobiti.