Tviter – javni servis Srbije

A da može da se bira, sigurno bi, makar tokom izborne kampanje, racionalnije bilo plaćati Tviter nego ono što se naziva javnim servisom Srbije, odnosno Radio-televiziju Srbije. Mada, zapravo njih više plaća država nego građani, tako da se pre može nazvati državnom televizijom, ali to je sad druga tema.

U večeri kada je Ljubiša Preletačević Beli predao potpise za kandidaturu za predsednika, sudeći po većini nacionalnih medija, mislili bismo da je to završena priča. Ipak, ko je pratio Tviter mogao je saznati da se tu još nešto dešava. Predstavnik pokreta Dosta je bilo u RIK Ivan Ninić izveštavao je do nešto posle ponoći o tome da potpisi za Belog možda i neće biti važeći, jer pojedini članovi tog izbornog tela smatraju da dokumentacija nije potpuna. On, a potom i mnogi drugi, izveštavali su i „retvitovali“ o tome šta se dešava i priča u RIK, dok su mediji „spavali“. A ujutru se to ispostavilo kao jedna od glavnih tema u zemlji.

Tog narednog dana ulogu glavnog reportera iz RIK, opet na Tviteru, preuzela je posmatračka misija organizacije CRTA „Građani na straži“ koji su tokom celog dana izveštavali o tome šta se dešava na sednicama i u sedištu izborne komisije. I tako su svi „tviteraši“ imali priliku i da posle 17 časova prate i kako je izgledao tok sednice na kojoj se raspravljalo o prihvatanju ili neprihvatanju kandidature LJubiše Preletačevića Belog. A mediji koji nisu imali svoje izveštače na licu mesta, imali su na Tviteru materijala kao da su bili tamo. Misli se na one medije koji su uopšte i hteli da izveštavaju o tome, iako bi to trebalo da bude obaveza svih medijskih profesionalaca.

I to nije prvi primer, verovatno ni poslednji, da će nas Tviter izveštavati o tome o čemu pojedini nacionalni mediji neće. Prva velika predizborna konvencija predsedničkog kandidata Saše Jankovića, inače ravnopravnog igrača u izbornoj trci, uživo je „prenošena“ na Tviter nalogu Apela 100 koji je podržao njegovu kandidaturu. Oni su u realnom vremenu tvitovali izjave svih govornika na tom skupu, sa sve fotografijama, tako da su novinari klasičnih medija mogli samo da sede ispred kompjutera i napišu izveštaj sa tog skupa kao da su bili tamo. Većina njih, opet, nije ni toliko snage smogla da uloži.

Tviter je svakako u prednosti u odnosu na klasične medije u situacijama kao što su izbori, da pravovremeno i objektivno izveštava građane. Posebno će to biti prednost u izbornoj noći 2. aprila. Pojedinci ili organizacije poput „Građana na straži“ pomoći će tog dana građanima, ali i nama novinarima, da u svakom trenutku budemo informisani o rezultatima glasanja.