U čemu se prekardašilo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koliko samo takvih primera u Evropi ima. Na hiljade. Na žalost, ne i kod nas. Mi umemo samo da rušimo i da donosimo glupe odluke. Kad gradimo, to je obavezno „sa ugradnjom“, na žalost.
   A ideja o premeštanju naroda ili cele države uopšte nije loša. Čak bi mogla biti jedini modus preživljavanja pomenutog naroda obzirom na stanje svesti i podeljenost predmetnog naroda. Kao kad se proda veći stan za dva jednosobna, ili dve garsonjere… Pa svako na svoju stranu i da se ne ljubimo… Ovako ćemo pojesti sami sebe..

2. Nema bolje terapije za dušu i telo od putovanja u gradove Evrope. U nekima se čuvaju čak i ostaci rimskih zidina.

3. Када неко почне текст тако што нас обавести како је у Европи све лепо, управо је био тамо и све видео својим очима за разлику од нас који, разуме се, „нису видели ништа до своје село, а код нас све ружно, обично даље и не читам јер је то сигуран показатељ слепила. Не постоји ништа потпуно лоше нити потпуно добро па то не могу бити ни Европа и Србија. Рекох, хајде да видим до које границе ће госпођа Соња да иде? Онда, очекивано, Србија постаје србијица, што ће рећи особа има проблем са схватањем себе али то преноси на државу. Најлакше је тако, а и тај субјект скоро да нико и не брани, неки то добро плаћају, чуће се и одијуми одобравања, … Исплатило се читати даље. Србију треба одвести из Европе! Она (Србија) ту не припада! Након много година, тачније од 1914. када је по злу чувени К. Маркс, овде још увек обожаван, предложио исто тј. казао „ако би постојала нека могућност Србију би требало одвући далеко на пучину и потопити е да би свет био боље место за живот. Много раније, 1849. у његовом часопису, брат му по идејама, такође чувени Ф. Енгелс, је устврдио да четири европска народа Бретонци, Баскијци, Шкотски брђани и Срби „немају револуционарни потенцијал, нису достигли потребан степен развоја, те као такви морају нестати у огњу револуције тј. бити уништени“! Лепо ми ономад каза мој колега „нема ничег новог, само добро заборављено старо“! Тачно тако, уз све поруке, жеље, па и искрена настојања да се Србији и Србима учини све и свашта, а ништа добро нити корисно, ево, након мало више од 100 година васкрсава предлог за велико решење свих европских мука! И да, није Србији и Србима место у Европи, она ту не припада јер ништа од силних подухвата Европе у последњих хиљаду година она није испунила. Она није водила ни један крсташки рат а Европа десетине, није окупирала ни једну колонију а Европа две трећине света, није почела ниједан рат а Европа два светска, морала је да поништи устав јер је забрањивао ропство, није „егзотичне“ примерке људске врсте држала у кавезима као што то чињаше Европа све до 1958., гле чуда баш у Бриселу, … И таквих зала и непочинстава накупила „србијица“ на стотине! Заиста, признајем и сам се питам, шта ће Србија међу онима којима у таквим „дометима“ није ни принети! Не, не припада Србија таквом „одабраном“ друштву! Богу хвала да је тако!