U Bibliji se žena naziva čovečicom jer je „uzeta od čoveka“, muž i žena su „dvoje u jednom“ što bi trebalo da se tumači kao polna (da ne kažem rodna) ravnopravnost. A koliko je žena u samoj religiji takva?
Da li su žene manje ravnopravne u samim hrišćanskim počecima? U jevanđeljima se pominje da je Isus Hristos imao učenice Salomu, Mariju Magdalenu, Mariju Kleopovu, Martu…
Marija Magdalena se u jevanđeljima vrlo često pominje i katkad gotovo izjednačuje sa apostolima, ali je u religioznoj javnosti smatrana Isusovom prostitutkom (prala mu je noge) i to mišljenje i dalje opstaje iako je papa Pavle Šesti 1969. godine to opovrgavao.
U pravoslavlju se ona slavi kao Blaga Marija. Žena je u samom hrišćanskom začetku označena kao grešnica jer je Adamu dala jabuku sa „drveta poznanja dobra i zla“ i tako kaznila ceo ljudski rod. Hrista prate i pomažu mu da pagane preobrati u hrišćane dvanaest apostola od kojih su neki u zabludama, a Juda Iskariotski je čak izdao Hrista za trideset srebrenjaka (koga poljubim, toga hvatajte), ali nema nijedne apostolice.
Zasluge žena za učvršćivanje vere nisu male. Jelena Anžujska, žena kralja Stefana Uroša Prvog je podigla i obnovila niz crkava i manastira među kojima je manastir Gradac lepotom jedan od bisera. Jedina je žena kojoj je posvećeno žitije, a posle smrti uvrštena je u krug svetitelja.
Postavlja se vekovima pitanje zašto je ženama od desetog veka zabranjen pristup u Svetu goru. Zašto je njima uskraćena mogućnost da vide tu svetinju Hilandar, muzej, kulturnoistorijsku znamenitost, riznicu srpske pravoslavne baštine? Postoje razne verzije kojima se to objašnjava i opravdava. Ne deluje mnogo logično priča da je Sveta gora posvećena Bogomajci pa zato tu ženama nije mesto.
Nešto logičnije izgleda priča da je to zbog toga da pastirice koje čuvaju stada ne dovode u iskušenje kaluđere koji bi zbog toga mogli da zaborave Boga. Ipak jedna žena je stigla u Hilandar. To je Jelena, supruga cara Dušana, koju su, kako se objašnjava, uneli na nosiljci da ne bi opoganila sveto tle. Ima i tvrdnji da se ona u Hilandar sklonila od kuge.
U celini gledano, u crkvenoj hijerarhiji žene su skrajnute. Postoje ženski manastiri u kojima su monahinje igumanije (starešine) koje brinu o redu, radu i molitvi, a to je u lestvici najviši nivo do koga one mogu dopreti.
Ne postoji među episkopima, mitropolitima nijedna žena. U Sinodu Srpske pravoslavne crkve, pored patrijarha njegove svetosti Porfirija su još Ignjatije episkop braničevski, Gerasim episkop gornjokarlovački, Efimije episkop zvorničkotuzlanski, Teodosije, episkop raškoprizrenski.
Muška vlada koja brine o održavanju dogmatskog i kanonskog jedinstva, čestitosti pravoslavnog učenja, širenju pravoslavlja. Nije jeres ako se kaže da o tome mogu da brinu i monahinje, ali njih nema među episkopima. A u državama mogu da budu ministarke i predsednice, ali ne i u crkvenoj vladi. Pa crkva jeste verska, ali i društvena ustanova.
Onima koji utvrđuju kanonska pravila treba postaviti i pitanje zašto muče žene koje posećuju crkve i manastire. Žene treba da budu čedno odevene. Treba da budu zabrađene maramom i ne smeju nositi pantalone nego obavezno moraju biti u dugačkim suknjama i haljinama i zakopčane do grla. A na skupštinskim sednicama pantalone na ženama su češće od suknji i haljina. Pa sveti oci iz Sinoda otvorite teška patrijaršijska vrata da se i tu oseti vetar promena. Vreme je i da se crkva demokratizuje.
Autor je profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.