U duhu Evropske povelje

Miloš Đajić Na sreću, više nećemo biti jedna od četiri zemlje članice Saveta Evrope koja nije usvojila Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. Evropska povelja predstavlja temeljni dokument koji polazi od principa da su lokalne vlasti jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema. Povelju je prihvatilo i ratifikovalo 46 zemalja članica Saveta Evrope. U njoj se navodi da se pravo građana na obavljanje javnih poslova ( koje je jedno od osnovnih demokratskih principa zajedničko svim državama članicama Saveta Evrope), najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivou.
Usvajanjem novog Ustava određeno je da izbori za odbornike u skupštinama opština i gradova moraju biti raspisani najkasnije do 31. decembra 2007. godine. Do tada svi zajedno moramo da pronađemo odgovor na pitanje kakvu lokalnu samoupravu uopšte želimo? Kakav sistem izbora nam je potreban? Da li treba da je vodi jak pojedinac ili kolektivno telo? Hoćemo li sami birati funkcionere ili će nam partije nametati svoje članove i članice i odlučivati o svemu? Kolike će nam biti opštine? Da li ćemo dobiti regione ili će se povećati nadležnosti okruga? Dakle, mnoga pitanja traže konkretne odgovore.
Ne smemo da zaboravimo da ćemo, ako propustimo ovu priliku, sistem vlasti moći da menjamo tek 2011. godine. Do tada ćemo živeti onako kako u sledećih nekoliko meseci budemo uticali na rešenja u zakonima koje Skupština Srbije mora da donese. Reč je, pre svega, o zakonima o teritorijalnoj organizaciji, lokalnoj samoupravi, lokalnim izborimai i položaju glavnog grada. U ovaj set zakona potrebno je uneti i neke promene vezane za status imovine, ovlašćenja, nadležnosti, mada bi generalno trebalo zadržati pravac koje su zakoni od 2000. godine naovamo definisali.
Uključivanje u evropske integracije podrazumeva i uvažavanje i poštovanje određenih principa, pravila i standarda koji važe za lokalne samouprave u celoj Evropi. Ti principi su definisani u već pomenutoj Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi. Nama je potrebna kvalitetna lokalna samouprava koja je i efikasna i demokratična, a koju građani doživljavaju podjednako kao svoje pravo i svoju obavezu da odgovorno i proaktivno upravljaju lokalnim razvojem. Dug je put do spoznaje da se samo aktivnim učešćem ostvarujue novi kvalitet života, kako u sopstvenom okruženju, svojoj lokalnoj zajednici, tako i u celoj Srbiji. Sadašnje stanje nije dobro, jer još nemamo zakone o imovini, finansiranju i većim nadležnostima lokalne samouprave. Ne treba zaboraviti ni jačanje regionalne i prekogranične saradnje, obrazovne programe i projekte kojima bi trebalo podići kapacitete i podstaći ekonomski razvoj lokalnih samouprava. Potrebno je osigurati moderno vođstvo i profesionalne, kompetentne i motivisane zaposlene posvećene ostvarivanju misije i vizije svojih opština.
Da bismo sve ovo ostvarili, potrebna je široka javna rasprava o novim rešenjima i proaktivan odnos koji će omogućiti građanima da učestvuju u kreiranju rešenja u novom zakonu. Ne smemo dozvoliti da se ovako važni zakoni donose samo pregovorima političkih stranaka u Skupštini, jer od njih, u doslovnom smislu tih reči, zavisi kako ćemo živeti.