U fudbalu se nade gase

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Prvi je Izborna skupština zajednice lažne profesionalne lige tzv. Super lige Srbije. Umesto Zorana Šćepanovića, nedavno uhapšenog pa puštenog da se brani sa slobode, zbog navodnih nezakonitih radnji u privredi, za novog predsednika Skupština je izabrala Gorana Milanovića, predsednika FK Jagodine, poslednje plasiranog kluba takozvane Jelen Super lige.

Ta Skupština nije bila ništa drugo nego apsurd do apsurda. Jer Šćepanovića koji je sudski procesuiran i koji je dobio plaketu za veliki doprinos Zajednici iako je istu vodio manje od godinu dana, zamenio je Milanović koji će, ako Jagodina ispadne iz lige, voditi ovu firmu fudbalskih amatera, manje od dva meseca. I još veći apsurd: novi prvi čovek tzv. Zajednice Jelen Super lige proveo je, svojevremeno 15 meseci u zatvoru zbog sticanja protiv pravne koristi.

Nedavno sam u Danasu postavio pitanje: Čemu služe udruženja propalih klubova koji nemaju para ni za troškove službenih lica na utakmicama, pa im te troškove pokriva FSS od para koje dobija od UEFA za razvoj fudbalskog sporta. Ideja novog predsednika da takvo udruženje postane preduzeće nije obična nego apsurdna utopija. Jer ako si niko i ništa ne možeš postati neko i nešto. Eto do čega nas je u fudbalu doveo samo kod nas nepromenjivi delegatski princip još iz vremena socijalističkog samoupravljanja. Delegati propalih klubova zamišljaju da se promena sistema i prelazak na tržišni princip, pravi tako što će im neko dati novac da naprave preduzeće i da oni upravljaju tuđim novcem.

Još veći apsurdi događaju se u nekadašnjem vojnom klubu Partizanu. Delegatski umesto tržišnog principa, dosegao je dotle da neko dobija platu za nepostojeće radno mesto. Sekretar Sportskog društva je naime uzimao novac kao savetnik predsednika fudbalskog kluba iako je taj još u decembru podneo ostavku i otišao iz Partizana.

Još veći apsurd dogodiće se u Partizanu tokom ove nedelje, jer će jedni delegati (ma šta to značilo i ma ko ih izabrao) održati Skupštinu i izabrati predsednika, uprkos obaveštenju drugih delegata da ta Skupština neće imati kvorum jer su sakupili 36 potpisa za Skupštinu 27. aprila koja će izabrati svog predsednika.

E sad, šta je u pozadini ovog kao i svih drugih fudbalskih apsurda. U pozadini je novac i borba za raspolaganje tim novcem sa kojim delegati nemaju nikakve veze, jer ni jedan jedini dinar u fudbalu nije njihov. Jedan deo tog novca dobija se od UEFA a drugi od poreskih obveznika Srbije uprkos obećanju premijera Vučića koji je tačno pre dve godine rekao da „država zavrće slavinu“ i da pare od tada idu deci a ne Partizanu i Zvezdi. Kad ono međutim. Samo godinu dana kasnije Telekom Srbija uplaćuje Partizanu milion i 200.000 EUR. Ne falsifikuju se dakle samo diplome, falsifikuje se i život.

Delegatski princip i u državama pa i i u fudbalu, propao j joše pre više od četvrt veka, zajedeno sa padom komunizma u svim zemljama bivšeg komunističkog lagera, osim u Srbiji. Zbog te i takve neuređene države, srpski fudbal je na putu na kome se i nade gase.