U kukavičjem gnezdu

Ako niste, ako ste sebe poštedeli takvih grozota, jednog drugog siledžiju svakako niste zaobišli. Jer ovde je jedan kabadahija monstruoznog uma i amputirane savesti doveden na mesto sa kog svakog dana sve žene u Srbiji šutira u glavu, decu pesniči, stare i nemoćne maltretira, dok se muškaraca jačih od sebe kloni u širokom luku kao i svaka iskompleksirana i preplašena kukavica.

Taj podlac, zaklonjen iza prekobrojnog obezbeđenja, svakog dana zlostavlja i ponižava slabije od sebe kako hoće i koliko hoće.

To radi zato što je uprkos tome što je iako direktno odgovoran za jedan od najstrašnijih perioda u srpskoj istoriji, ponovo dobio šansu da bude vlast.

A biti vlast po svaku cenu za njega je imperativ u životu. On bi sve dao zarad vlasti, a vlast ne bi dao ni za šta na svetu.

Taj koji je u istoriju političke sramote i beščašća ušao sa rečenicom – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana – sada bi da vlada tako što bi sam, sa sve naoružanim obezbeđenjem, da savlada petoricu golorukih opozicionara sa kojima kao i svaki strašljivac ne sme da ukrsti stavove u TV duelu od kog beži već 10 godina.

Od sto za jednog do jednog na pet, put je vodio preko klizavog terena posutog korama od banana po kojima su ne baš tako davno, opozicioni aktivisti rado proklizavali, nabadajući se pri padu na pesnice kriminalaca koji su predstavljani kao obezbeđenje.

Sećam se filma „U Zmajevom gnezdu“, jednog od neprevaziđenih kultnih ostvarenja iz vremena mog detinjstva sa Brusom Lijem u glavnoj ulozi.

Novo vreme donelo je na pozornicu antiheroje borilačkih veština u vidu šefa AVačkog klana koji sukobe sa neistomišljenicima rešava uz pomoć heklera i snajpera (ko ne veruje nek pogleda pod Ćuruvija i Đinđić).

Zahvaljujući zentarošu iz Čipuljića, današnje generacije odrastaće uz film „U Kukavičjem gnezdu“.

Ali samo ako se ikada pronađu dva minuta snimka sa Andrićevog venca, jer je posle saobraćajke kod Doljevca jasno da Srbijom vlada Stranka nestalih snimaka, skraćeno SNS.

Mnogo puta sam bio u zgradi Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu.

Kamere pokrivaju sve ulaze.

Ali kao za inat ponovo su nestala ta famozna dva minuta snimka.

I to baš ona dva minuta na kojima se vidi kako se Vuk, Miki, Vlada i Bora vešto preskačući koru od banane i ogradu od zarđalih kašika, penju uz stepenište, dok se predsednik Srpske napredne stranke hrabro priseća rečenice „bežite noge da vas guzica izdajnička ne uneredi“, sve tresući se od hrabrosti, dok ga obliva bela pena.

Ma videli bi Vuk i ekipa svoga Boga samo da su iz obližnjeg brloga gde se nekada nalazila Skupština istrčali Kebara, Bakarec, Marjan i Orlić, ali morali su klovnovi još dva dana da aplaudiraju i tapšu jer nikada se ne zna da se Onaj možda nije sakrio ispod govornice pa gleda koga nema u sali.

Da je bar Simo Megafon Spasić b, branio bi Vučića dok Duracell baterije ne iscure.

Makar da su iz obližnjeg šahta istrčali ostali pacovi i bubašvabe.

Ali tako mu i treba kad se odrekao usluga obezbeđenja i bebisitinga od strane Velje Nevolje.

Sad u Predsedništvo ulazi svako ko je pozvan i prozvan, ko da u WC na autobuskoj stanici ulazi, a ne u dvor faraona.

Ma oni izvodači radova iz Kosovske Mitrovice da se angažuju kao obezbeđenje, oni su Tata Mate za te bahate opozicionare što treniraju karate.

Ko ne veruje nek pogleda pod Oliver Ivanović.

Žao mi je što pozvani gosti domaćinu zdanja na Andrićevom vencu nisu poneli prigodan poklon u vidu najnovijeg modela košulje čiji se rukavi vezuju na leđima, ali sada je bar jasno da posle ove epizode pod hitno treba pojačati obezbeđenje predsednika Stranke nestalih snimaka, skraćeno SNS, kako bi Kobre sve građane Srbije efikasno čuvale od ovog pomahnitalog bića, a ne ovo sumanuto biće od građana.

Siguran sam da će se među obezbeđenjem naći bar jedan Manojlo Tabanaš, koji je gledao kultnu seriju Zdravka Šotre „Više od igre“!

A ja ću da platim muziku.

Autor je bivši član Otpora