U odbranu „krivih“ muškaraka

U tekstu „Kog je pola rodna ravnopravnost”, objavljenom u vašem listu, Janković navodi da je nakon nagrade primio „mnogo čestitki, ali i kritike sa dve, na prvi pogled suprotne strane“ – a te dve strane su tradicionalisti s jedne, i feminističke i LGBTIQ organizacije s druge strane.

Nisam naišla ni na jednu ni na drugu stranu kritike, te ću ovde prokomentarisati zašto ja smatram da je nagrada „Pravi muškarac“, kao i cela ta kampanja i pored dobre namere, više štetna nego korisna, kao i na koji način odgovor Saše Jankovića na kritike upravo ilustruje svu problematičnost kampanje, nagrade i izabranog slogana. Sumirajući kritiku „druge strane“, zaštitnik građana kaže: „Kritičari s te strane ističu da je notorno poznato da neravnopravnost pogađa pre svega žene i LGBTIQ osobe, te da je uvođenje ‘muškaraca’ u diskriminacioni diskurs u stvari ‘maskulinizacija’ i tog javnog polja, kojom se želi reći i postići da bez muškaraca opet nema ničega.“

Nemam razloga da sumnjam u tačnost sumacije koju Saša Janković iznosi, i odmah ću reći da problem koji bih ja iznela nema veze sa time, i unapred bih negativno odgovorila na pitanje koje se postavlja na kraju teksta – „Konačno, može li se stvarno rešavati problem diskriminacije žena bez bavljenja muškarcima?“ – ne, nije moguće. Problem nije u angažovanju muškaraca, problem je u tome kako se muškarci pozivaju da reše problem. Kampanja „Budi muško“, u okviru koje se dodeljuje nagrada „Pravi muškarac”, ni u jednom trenutku ne pokušava da ponudi dublju analizu problema sa kojima se muškarci suočavaju, niti pokušava da dovede u pitanje matricu u kojoj ti problemi nastaju. Umesto toga „Budi muško“ operiše u istoj toj matrici po njenim principima – muškarci se dele na prave i one koji to nisu. Problem je u tome što se upravo u tenziji koja nastaje između ta dva pojma rađa nasilje.

U svom odgovoru Saša Janković upada u istu zamku u koju upada i sama kampanja, problem predstavlja kao mi (muškarci) protiv vas (žena, manjina). To se vidi u ovom pitanju koje zaštitnik građana postavlja „Žene i LGBTIQ osobe jesu žrtve diskriminatorne matrice, ali da li su jedine?“, čime započinje ono što se popularno naziva „Olimpijada u potlačenosti“ (termin koji se koristi kada se dve grupe takmiče u stepenu potlačenosti). Odgovor koji na ovo pitanje on nudi jako je interesantan: „Da li je moguće žmuriti na činjenicu da postoje rodno predodređene društvene uloge i očekivanja koja, bez obzira što su većinom nekorektna prema ženama, ponekad na poseban način lome i muškarce.“

Jankoviću, po svemu sudeći, nije jasno da fraza „Budi muško“ – bez obzira kakvo joj se značenje pripiše – igra ključnu ulogu u nametanju restriktivnih rodnih uloga. Da bi bio muško moraš da radiš A, B ili C, ali nikako D! A to upravo poručuje kampanja „Budi muško“. Zašto bi dečaci, mladići i muškarci, skloni nasilju reagovali pozitivno kada im kažete da oni nisu pravi muškarci? Pišući o problemima sa kojima se muškarci suočavaju, Janković navodi razne primere, ali ne navodi da je većina tih muškaraca posegla za nasilnim ponašanjem kako bi dokazali da „jesu muško“. Kampanja namenjena dečacima, mladićima i muškarcima upravo bi morala da dovede u pitanje nametanje jedne vrste muškosti, morala bi ih osloboditi, a ne da ih ponovo secka i oblikuje kako bi stali u novi, unapređeni kalup muškosti.

Postoji još jedan problem sa frazom „Budi muško“. On je u tome što se ta poruka često upućuje i ženama, nagoveštavajući da je ‘biti muško’ = ‘biti dobar/a’. Promena značenja izraza „Budi muško“ bez promene odnosa društva prema ‘ženskom’ („Nemoj da se ponašaš ko žena/baba/tetka“ ima negativno značenje, dok se „Budi žensko“ govori samo ženama i samo kada ona treba da se vrati u pasivnu, žensku ulogu – ‘budi nežna’, ‘budi lepa’, i sl.) ne bi mnogo promenila stvari.

Slažem se sa Sašom Jankovićem da se problemi žena ne mogu rešavati bez bavljenja muškarcima. Međutim, kampanja „Budi muško“ se ne bavi muškarcima, ona im daje set uputstava koja moraju pratiti kako bi bili „Pravi muškarci“ – odnosno, radi isto ono što radi patrijarhalna matrica, pravi oštru podelu između onoga što je muško i onoga što je žensko, gde je jedno (muško) određeno da štiti drugo (žensko). Ostajanjem u patrijarhalnoj matrici problemi se ne mogu rešiti, neophodno ju je, zarad žena, muškaraca i onih koji se ne identifikuju u tim okvirima, razbiti.