U odbranu profesorke Danice Popović

Preostalih 95 odsto – naročito u današnjoj Srbiji – manji ili veći nedostatak znanja, nekompetentnost i često porazni voluntarizam kompenzuju na razne prikrivene načine: dodvoravanjem svojim šefovima, dodvoravanjem političkim moćnicima, udruživanjem u klanove u kojima će napadati prave znalce, a ne i jedni druge itd.

Univerziteti i fakulteti kod nas u tom pogledu nisu ništa drugačiji, a nezapamćeno veliki upliv dnevne politike u njihovu sredinu kao najgore posledice imao je i ima nestajanje najosnovnijih moralnih normi, proglašavanje laži za istinu, bezočno i horsko napadanje i blaćenje svih onih koji ne podržavaju vladajuću nomenklaturu, čime se obesmišljava i samo postojanje institucija visokog obrazovanja kojima je najvažniji zadatak iznošenje istinitih naučnih činjenica.

U ovako nastalom miljeu počelo je i produžilo se proganjanje redovne profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danice Popović.

Prvobitno besramno oklevetana da je prodavala ispite, za šta nije postojao nijedan jedini dokaz, student Aleksandar Jakšić – koji se hvalio da je blizak rođak Bratislava Bate Gašića, čelnika BIA – potom ju je optužio da je u potpunosti plagirala prevod jednog stranog udžbenika za međunarodnu ekonomiju, u kome je čak u impresumu navedeno da je tom prevodu bila redaktor.

Zbog dezinformacija i sramotnih difamacija, student Aleksandar Jakšić je, nakon pravosnažne javne opomene Etičke komisije, udaljen iz poslova Ekonomskog fakulteta na kojima je bio angažovan (o čemu javnost nije bila obaveštena).

Međutim, posle svega navedenog, izmišljene optužbe protiv profesorke Popović dobijaju neslućene razmere: umesto da odbaci neutemeljene tvrdnje o „plagijatu prevoda“, Ekonomski fakultet odlučuje da se formira tzv. Stručna komisija, sačinjena od četiri profesora anonimusa u naučnim krugovima.

A ta se komisija, u dva svoja dopisa, uopšte ne bavi time je li njen prevod jeste ili nije plagijat.

Umesto toga, ova komisija objavljuje svoja „saznanja“, do kojih su došli primenjujući softver Turnitin/Ephorus za ispitivanje plagiranja.

I tu dolazimo do konstatacije navedene u prvom pasusu, da 95 odsto ljudi ne zna kvalitetno da radi svoj posao, a u njih svakako spadaju i članovi ove komisije.

Zašto?

Pre svega, taj softver služi za ispitivanje plagiranja dva originalna teksta, ali ne i za ispitivanje prevoda.

Jer u prevođenju neminovno moraju da se ponove, ma ko ih prevodio, identične reči i rečenice, pa i čitavi paragrafi.

Za razliku od prevoda umetničkih dela, romana, a najpre poezije, gde je tolerancija u prevođenju daleko šira, u prevođenju egzaktnih tekstova, kao što je ovaj iz oblasti ekonomije, nije dozvoljena izmena reči i rečeničnih konstrukcija jer ih je praktično nemoguće prevesti drugačije do na jedan te isti i ustaljen način. (Da i ne pominjem na primer citiranu literaturu, grafikone i sl. koji su u prevođenju neumitno istovetni.) „Stručna komisija“ – moram da je stavim pod navodnike – sve ovo nije uzela u obzir i našla je preko 40 posto podudaranja – i tu stavljaju tačku.

Lenji da uporede originalni tekst na engleskom jeziku sa prevodom profesorke Popović, lenji da izbace veznike, zamenice i ostale uobičajeno neophodne reči, citirane radove, naslove poglavlja, grafikone i drugo, članovi komisije jednostavno su prevod samo propustili kroz pomenuti softver ne razumevajući da je to samo početni segment rada na utvrđivanju eventualnog plagiranja prethodnog prevoda.

Ali ne samo to.

Ni na jednom mestu Stručna komisija nije otkrila nijednu jedinu rečenicu iz prethodnog izdanja koja ima karakteristike originalnosti (što i nije mogao, jer u prevodu stručnih tekstova toga nema), čime je potvrdio – ali izostavio da napiše – da u prevodu profesorke Popović ne može ni biti plagiranih mesta.

Stručna komisija učinila je i korak dalje, u oslobađanju profesorke Popović od optužbi, utvrdivši i naširoko objašnjavajući da su u novom prevodu neki stručni termini loše prevedeni.

Insistirajući na tome, ova komisija je u velikoj meri oslobodila profesorku Popović od optužbe o plagijatu, jer je nemoguće da je neko tuđi prevod plagirao (prepisao, tj. ukrao), a da je istovremeno napravio novi.

Pa šta je onda u pitanju: prepisan stari prevod ili novi loš prevod?

Ali ako je novi prevod (dobar ili loš, sasvim je svejedno) drugačiji od starog, kako je onda moguće tvrditi da je profesorkin plagijat?

Besmislenost ovakve lažne optužbe, koju šire Jakšić i režimski tabloidi, više je nego očigledna i svima onima koji ne znaju ni ekonomiju, ni engleski jezik, ni prevođenje, ni Zakon o autorskim i srodnim pravima, ali očigledna je svima koji i malo umeju da razmišljaju.

Zbog čega se sve ovo događa, nije teško zaključiti: profesorka Popović učestalo i otvoreno kritikuje naprednjačku vlast – isto onako kako je to činila kada je u pitanju bila i prethodna vlast – a kako Vučićeva vlast ne podnosi ni najdobronamerniju kritiku neophodno je profesorku što pre ukloniti sa društvene i političke scene, a samim tim i iz svih medija.

Pored toga, plagijat Siniše Malog, na koji je ukazivala i profesorka Popović, dobro je prekriti nekim drugim, najbolje njenim, a sasvim je svejedno da li u stvarnosti on postoji ili ne.

Poenta ovog teksta nije, međutim, samo ukazivanje na blaćenju truda i poštovanja vrednog znanja profesorke Danice Popović, već i na neodrživost takvog ponašanja u moralnom, stručnom i svakom drugom pogledu u izgrađivanju budućnosti Srbije.

Jer više je nego evidentno da su neznalice hajdučki preuzele vođstvo u privredi , u zdravstvu, u obrazovanju, ma – svuda.

Vrhunsko znanje u celom belom svetu najvrednija je roba, a kada se ono obezvredi i uništi ostaje samo zemljište nastanjeno ljudima koji nikakvu budućnost niti racionalno umeju da predvide niti umeju da je planiraju.

Pametni i obrazovani mladi ljudi, ali i već prekaljeni stručnjaci to osećaju i zato iz Srbije bezglavo i beže.

Kada jedan poslanik u Skupštini Srbije, po zanimanju zemljoradnik, dozvoli sebi da prosuđuje da li je prevod profesorke Popović plagiran ili nije, dolazimo do zaključka da se željeni prosperitet zemlje nepovratno sahranjuje.

Autor je istoričar kartografije i književnik