„U školi Kristijan, a na TV-u Jovana“

S obzirom da su sa njima delili sve teškoće ratovanja, možda su se negde i zbližili sa pojedinima a uz to, svaki vojnik će naravno radije umreti za čoveka koji je uz njega umesto da bude kilometrima daleko od linija fronta.

Kada je kuga udarila Rim, Marko Aurelije, tadašnji imperator, išao je među ljude, smatrajući da sudbina njegovog naroda treba da bude i njegova. Da li je potrebno pričati o današnjem vremenu?

Nekadašnji kraljevi i carevi makar su znali ko se bori za njih i uprkos svim karakternim nedostacima, razumeli su da bez vojnika ne mogu dobiti bitku. Da bez naroda nemaju imperiju.

Nasuprot tome, danas je nova generacija „bogova“ i „careva“ došla na red, svi obučeni u odela sa kravatama koji su savršeno srećni da ljude gledaju kao brojke i da uzdižu sebe kroz tuđ rad. Nismo li robovi danas? Stoga, često se pitam, kakav smisao bih imao da ponudim svom detetu u današnjem svetu?

Kakvo opravdanje za častan život kada je više nego očito da društvo ceni samo glasne, agresivne, bahate i bezobzirne? Kada kriminalci i estrada se smatraju nekom društvenom elitom?

Kada alavi napreduju a krotki i mirni su budale? Kada će ih u školi sačekati Kristijan Golubović a na televiziji Jovana Jeremić, idealni primeri današnjeg uspešnog muškarca i uspešne žene, majke kraljice lavice i koje još već titule daje sebi?

Stoga, zar nam neće biti jasno onda odakle tragedija kao ova što se odigrala? Ako smisao i podršku ne nađu u kući, a gde će ga deca naći? Svet nudi zadovoljstvo, kao nešto što bi trebalo da popuni rupu rezervisanu za ljubav.

To zadovoljstvo preraste u zavisnost a onda to zagospodari. Kockari, narkomani, alkoholičari, svi zavisnici ujedinjeni u besmislu i nedostatku suštinske ljubavi su u okovima svojih demona. Srbija je imala masakre u Velikoj Ivanči i Jabukovcu. Crna Gora je nedavno doživela masakr na Cetinju.

A tragedije nas nikada ne ujedine suštinski već samo razdvajaju. Pretvaraju se, kao i ova juče, u prikriveni sukob opozicije i vlasti, gde se svako u ime žrtava zavetuje za bolje sutra a taj zavet ispuniti ne može.

Srbija ima psihopate u vidu medijskih mogula čija deca bez ikakvog zastoja ubiju nečiju kćerku i nastave da žive kao da se ništa nije desilo.

Taj isti psihopata lansira gotovo zločinačke programe gde se ništa sem nasilja i prostakluka i ne može videti. Ima dobrih ljudi danas. Ljudi koje izgazi vreme i bezobzirni sistem.

Problem je što su ovi loši glasniji, zanimljiviji. Problem je što takvi postaju model uspeha. Kad bi samo mogao da se vidi njihov suštinski jad, sakriven iza glamura i lažnih osmeha.

I na kraju, vraćamo se uvek našoj potrebi da gledamo u tuđe dvorište i tamo nalazimo krivce. Nešto je naše dete odatle pokupilo inače da se držalo nas, drugačije bi prošlo. Deca vape za pomoć ali ih roditelji, često obuzeti karijerom i ne čuju ili minimalizuju njihove probleme. Kažu, samo ti uči i biće ti bolje. Samo ti radi i proći će.

A kako će biti bolje? Šta mu konkretno nudiš za to učenje? Posao u struci? Sigurnost?

Ili će raditi neki marginalni posao bez obzira na sav trud dok će se neki ološ sa vezom provući na mesto koje mladom čoveku po obrazovanju i zasluzi pripada? I ovo juče je samo kulminacija svega.

Kulminacija svih onih trenutaka kada roditelji nisu gledali svoju decu već sebe, ignorisali njihove probleme, nisu pričali već stvarali ogroman jaz između sebe i dece.

Kulminacija svih maloletničkih samoubistava, svog očajanja dece koja umesto da vide oca i majku kao uzore, slične traže u Kristijanu, Jovani i ostaloj ekipi.

Kulminacija ignorisanog vršnjačkog nasilja koje škole redovno zataškavaju kako bi sačuvale obraz. Ili zaboravljamo snimke iz Kruševca ako se ne varam, kada grupa devojčica tuče jednu, dok ostatak škole navija i snima?

Nijedan čovek tu da se nađe da to zaustavi. Zato kažem na kraju, svaka čast vama koji ste roditelji u ovom današnjem vremenu. Svaka čast vama koji se trudite da decu uputite. Svaka čast izuzecima u pravilu.

Autor je diplomirani istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.