U školstvu izostao čovek 1Foto: Pixabay/Counselling

Mediji su izvestili da se u leskovačkoj osnovnoj školi dogodio incident. Vršnjaci su maltretirali i pretukli učenika. U Trsteniku su učenici izmakli stolicu nastavnici tako da je ona pala, a oni snimali „događaj“. Ima posla za inspekciju i policiju, a policajci sve više preuzimaju ulogu pedagoga i održavaju red u školskim dvorištima.

Navedeni događaji su nastavak niza sličnih (bilo je više nasrtaja na profesore), pa se postavlja pitanje, pošto su se „slučajevi“ umnožili i ponavljaju se, da li su to incidenti ili slika zabrinjavajućeg stanja u našem školstvu. Čini nam se da smo blizu ovog drugog. Sem inspekcijskih intervencija, država ne preduzima ništa da na školskim odmorima i u dvorištima bude topla, druželjubiva i vesela atmosfera.

U Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine vaspitanje se pominje samo u naslovu i u sintagmama obrazovno-vaspitni rad, obrazovno-vaspitni proces.

Sve je podređeno sticanju znanja i sposobnosti, dakle savladavanju činjenica, pravila, zakonitosti, sve za um, a ništa za srce, za vaspitanje. A mnogo je razloga da vaspitanje mladih bude najvažniji zadatak porodice, škole i društva. Jer, nije ovde reč samo o međuvršnjačkom nasilju nego i o pogledu na svet, moralnim vrednostima i orijentacijama.

A sva snimanja i istraživanja te sfere nisu nimalo optimistička. Mladi su uglavnom utilitarno i hedonistički opredeljeni, usmereni su na lični interes i korist, malo je kod njih altruizma, a mnogo sebičluka. A oni su takvi zato što žive u okruženju punom korupcije, sticanja imetka mimo rada, ogovaranja i podmetanja.

Žalosna atmosfera u državnom parlamentu puna nepoštovanja, uvreda i potcenjivanja neistomišljenika loš je vaspitni orijentir. Zato, da bismo menjali mlade, moramo se sami promeniti, biti bolji pomoći učeniku da izraste u dobrog i plemenitog čoveka najsvetiji je zadatak škole.

Najveći svetski umovi za to su se zalagali. Upozorenja DŽona Loka, jednog od velikana u istoriji filozofije, i danas su aktuelna. On kaže da je zadatak vaspitanja da razvija vrline, da priprema za život u zajednici, da posebno pazi na individualne karakteristike, jer je čovek vrlina vredniji od najvećeg učenjaka (prema D. Grlić).

U školstvu izostao čovek 2
Foto: Privatna arhiva

Bilo bi naivno verovati da će odličan učenik ili student sutra postati koristan član društvene zajednice. Jozef Mengele je bio sjajan student, dvostruki doktor nauka, a postao je rasista (doktorska teza „Uticaj rase na formiranje donje vilice“) i „anđeo smrti“. Za Hirošimu i Nagasaki krivi su i naučnici. DŽon Denison kaže da, u uslovima ogromnog tehničkog napretka, briga za etičke obzire nije idealistički luksuz nego pre kolektivna dužnost i glavni izazov za sve nastavnike.

Da završimo mišlju Rusoa, koji kaže da je „vaspitanje dece posao u kome moramo znati kako trošimo vreme da ga ne bismo izgubili“ jer od toga šta i kako se radi danas zavisi kakva će država biti sutra.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari