Foto: Pixabay/CounsellingMediji su izvestili da se u leskovačkoj osnovnoj školi dogodio incident. Vršnjaci su maltretirali i pretukli učenika. U Trsteniku su učenici izmakli stolicu nastavnici tako da je ona pala, a oni snimali „događaj“. Ima posla za inspekciju i policiju, a policajci sve više preuzimaju ulogu pedagoga i održavaju red u školskim dvorištima.
Navedeni događaji su nastavak niza sličnih (bilo je više nasrtaja na profesore), pa se postavlja pitanje, pošto su se „slučajevi“ umnožili i ponavljaju se, da li su to incidenti ili slika zabrinjavajućeg stanja u našem školstvu. Čini nam se da smo blizu ovog drugog. Sem inspekcijskih intervencija, država ne preduzima ništa da na školskim odmorima i u dvorištima bude topla, druželjubiva i vesela atmosfera.
U Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine vaspitanje se pominje samo u naslovu i u sintagmama obrazovno-vaspitni rad, obrazovno-vaspitni proces.
Sve je podređeno sticanju znanja i sposobnosti, dakle savladavanju činjenica, pravila, zakonitosti, sve za um, a ništa za srce, za vaspitanje. A mnogo je razloga da vaspitanje mladih bude najvažniji zadatak porodice, škole i društva. Jer, nije ovde reč samo o međuvršnjačkom nasilju nego i o pogledu na svet, moralnim vrednostima i orijentacijama.
A sva snimanja i istraživanja te sfere nisu nimalo optimistička. Mladi su uglavnom utilitarno i hedonistički opredeljeni, usmereni su na lični interes i korist, malo je kod njih altruizma, a mnogo sebičluka. A oni su takvi zato što žive u okruženju punom korupcije, sticanja imetka mimo rada, ogovaranja i podmetanja.
Žalosna atmosfera u državnom parlamentu puna nepoštovanja, uvreda i potcenjivanja neistomišljenika loš je vaspitni orijentir. Zato, da bismo menjali mlade, moramo se sami promeniti, biti bolji pomoći učeniku da izraste u dobrog i plemenitog čoveka najsvetiji je zadatak škole.
Najveći svetski umovi za to su se zalagali. Upozorenja DŽona Loka, jednog od velikana u istoriji filozofije, i danas su aktuelna. On kaže da je zadatak vaspitanja da razvija vrline, da priprema za život u zajednici, da posebno pazi na individualne karakteristike, jer je čovek vrlina vredniji od najvećeg učenjaka (prema D. Grlić).
Bilo bi naivno verovati da će odličan učenik ili student sutra postati koristan član društvene zajednice. Jozef Mengele je bio sjajan student, dvostruki doktor nauka, a postao je rasista (doktorska teza „Uticaj rase na formiranje donje vilice“) i „anđeo smrti“. Za Hirošimu i Nagasaki krivi su i naučnici. DŽon Denison kaže da, u uslovima ogromnog tehničkog napretka, briga za etičke obzire nije idealistički luksuz nego pre kolektivna dužnost i glavni izazov za sve nastavnike.
Da završimo mišlju Rusoa, koji kaže da je „vaspitanje dece posao u kome moramo znati kako trošimo vreme da ga ne bismo izgubili“ jer od toga šta i kako se radi danas zavisi kakva će država biti sutra.
Autor je profesor u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
