Populizam je demagoško, proceduralno a ne supstancijalno reagovanje na društvene pojave, pa i na društvene nepravde. Koje sam populizam, potom, posledično uvećava. U smeru autokratije i anomije.
Kad većina shvati razliku između populizma i demokratije – i kao puta, i kao vrednosnog cilja -možemo se nadati ukupnom boljitku. I u političkom i u ekonomskom pogledu.
Terapija je dugotrajna i mnogostruka. Sprovodi se na dva unutrašnja i jednom spoljnom nivou, odnosno planu. Na unutrašnjem – u okviru vladajuće političke grupacije i njenih pristalica -izdvajanjem fronta samosvesnih i sposobnih, onih nepotkupljivih koji nemaju podanički mentalitet. Ali, posebno i izvan te vladajuće garniture: odmerenim vidljivim i brižljivim delovanjem neposvađanih opozicionih faktora i one prave, avangardne i rodoljubive društvene elite. Uz argumentovanu i neprestanu kritiku rđavih poteza pozicije. A na spoljnom planu – legitimnim uplivom međunarodnih faktora na koje se takođe mora opoziciono delotvorno i vizionarski uticati; pridobijanjem na stranu slobode, prava i uzornih međudržavnih odnosa.
Autor je profesor Pravnog fakulteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
