U Srbiji će vladati mir, red i zakoni – reče predsednik

On je to rekao u budućem vremenu, a da bi to i bilo, morao bi u ovoj zemlji da se izvede preokret za 180 stepeni.

Da bi se uozbiljila morala bi da se odrekne mnogih neozbiljnosti kao što su partijsko zapošljavanje, prijateljske odluke na tenderima, nepotizam, primitivizam u parlamentu, gušenje slobodne misli, monopolizacija medija sa nacionalnom frekvencijom…

Predsednik reče da će u ovoj zemlji vladati mir i, hvala Bogu, ne ratujemo, jer iskustvo nam govori da smo sve ratove u novijoj istoriji izgubili i u ljudstvu i teritorijalno.

No sem velikih ratova u kojima se sukobljavaju države, ima mnogo unutrašnjih ratova i to vrlo ozbiljnih u kojima su sukobljeni s jedne strane Vlada, a sa druge, poljoprivrednici, prosvetni radnici, penzioneri, zdravstveno osoblje, železničari koji se završavaju tako što Vlada, kao vatrogasac, smiruje štrajkove privremenim gašenjem požara.

Kao vrhunsko dostignuće, predsednik pominje povećanje penzija od 5,5 i 14,8 odsto, a ne govori kolika su primanja penzionera u odnosu na republički prosek, a ona su sve manja. Godine 2008. prosečna penzija je činila 53,9 odsto prosečne plate, a krajem 2022. samo 41,9 odsto. Zato Vučićev recept ne deluje okrepljujuće.

Predsednik reče da će u ovoj zemlji vladati red i tu je u pravu. U ovoj zemlji već vladaju redovi i to vrlo dugački. Za operaciju kuka ili kolena čeka se i po deset godina, za operaciju katarakte 10 meseci, za nemačku radnu vizu (da se tamo peru sudovi) čeka se beskrajno dugo, rešenje sudskih sporova iščekuje se i po deset godina.

Efikasniji su bili primiriteljni sudovi u vreme knjaza Miloša. Da li ćemo dočekati takvu uređenost u kome institucije rade svoj posao, a ne partijska veza zavisi od toga da li ćemo se promeniti mi jer svaki narod ima onakvu vlast kakvu i zaslužuje.

Predsednik reče da će u ovoj zemlji vladati zakoni, a ne reče koliko se zakoni poštuju sada i za sve vreme njegove vlasti. Da podsetimo da u Ustavu piše „Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata (kada je to predviđeno zakonom), opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora“ (čl. 142 st. 2 Ustava Republike Srbije).

„Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku. (čl. 3 Zakona o uređenju sudova).

Sve jasno i sve dobro na papiru, a sve suprotno u praksi. Setimo se političkih presuda Miroslavu Miškoviću, slučaja sudije Majića, smenjenih tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović, kojima je oduzet predmet na kome su radile godinu dana, pokušaja valjevskog gradonačelnika, člana SNS-a, da utiče na postupajućeg tužioca da bi odlučio „kako valja“ u predmetima za koje je on lično zainteresovan, odugovlačenja sudskog procesa u „slučaju Jovanjica“, ćutanja o malverzacijama u vezi sa finansiranjem autoputa Ruma – Šabac, prećutkivanja činjenice da je kod nas kilometar auto-puta mnogo skuplji nego u Hrvatskoj.

Moglo bi se navesti još mnogo primera koji govore da od samostalnosti sudova, zapisane u Ustavu Srbije, nije ostalo ni S.

Na kraju treba se prisetiti jedne misli Vase Pelagića iz knjige Narodna prava koja je javno spaljena na Slaviji 1890. godine.

„Neodložna je dužnost i potreba naroda da napregne svoju silu, da povrati svoje pravo da i on osigura sebe i svoju porodicu od sadašnjih nepravdi i bede, varalica i globadžija, ugnjetača i zloupravljača.

Koja partija i vlada nije voljna ni toliko učiniti u korist pravde i radnog naroda, nju treba smatrati kao svog protivnika i ugnjetača i eksploatatora, pa makar se vlada hvalisala da radi za mir i red, narod i otadžbinu.“ (List „Zanatlijski savez“ br 56, oktobar 1894, Vasa Pelagić)

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.