U Srbiji su novinari progonjena vrsta

Posle pet godina utamničenja u Engleskoj, gde je bio izolovan 23 časa dnevno, sporazumno je priznao krivicu, i konačno vraća se u domovinu, Australiju.

Iako je sloboda štampe zagarantovana prvim članom Ustava SAD, u praksi to i nije tako, pa se novinari ipak kažnjavaju. Ovde u Srbiji novinari su progonjena vrsta.

Primera je premnogo za jednu zemlju koja pledira ulazak u Evropsku uniju, i koja je implementirala evropsko zakonodavstvo koje počiva na vladavini prava, ali je praksa suprotna tome.

Pa tako je brzopotezno otpuštena novinarka RTV Zorana Nikoletić što je u vremenskoj prognozi izgovorila:“Jao bože!“.

Javni medijski servisi, RTS i RTV, trebalo bi da su uzori profesionalnog novinarstva, ali to svakako nisu.

Počev od zakonskih normi, Ustav i Zakon o informisanju nalaže istinito, pravovremeno i celovito obaveštavanje građana Srbije o najvažnijim društvenim pitanjima.

To se najbolje videlo i prilikom decembarskih i junskih izbora, gde su nedvosmisleno navijali za režim, pre svega Aleksandra Vučića, a trebalo je, po zakonu, da imaju izbalansiran pristup.

Šta tek reći o onoj drugoj krajnosti, prećutkivanju nepočinstava ove vlasti. Nije bilo ni naznaka, a tek ozbiljnije obrade: bespravnog rušenja u Savamali; rušenja helikoptera sa osam ljudskih žrtava a da niko nije odgovoran; Jovanjice; Krušika i uzbunjivača Aleksandra Obradovića; slučaj hrabre policajke iz Valjeva Katarine Petrović; šta se sve to zbiva u Beogradu „ispod žita“, posebno onom na vodi; prodajom Generalštaba…

I po zakonu i po Kodeksu novinara trebalo se oglasiti o tome, a nije, dok vinovnici tog ćutanja dobijaju sve moguće privilegije, počev od dvojice penzionera na čelu RTS, Dragana Bujoševića, i Nenada LJ. Stefanovića. S druge strane oni novinari koji drže do profesije i te kako se proganjaju i kažnjavaju.

Tako na primer, prođoše nedelje a još nema podignute tužbe za napad na novinara Radara Vuka Cvijića; osumnjičeni a posle oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije okrenuli ćurak, i tuže novinare, kao što su se na meti našli novinari KRIK-a, gde izgubiše silno vreme od SLAPP tužbi, a i te kako su na tragu brojnih velikih koruptivnih radnji…

Nažalost, ovde je profesionalno novinarstvo stavljeno na stub protivnika vlasti, „izdajnika i stranih plaćenika“, pa se na prste dve ruke mogu izbrojati glasila koje časno obavljaju svoju značajnu dužnost, svesti i savesti ovog društva.

Ako nema slobodnog novinarstva onda nema ni slobode ni demokratije, ali to malo koga ovde u Srbiji dotiče.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Vučićeva šizofrena politika: Lični stav Hanibala Kovača

„Noge nas otkidaju ali podrška ljudi nas gura dalje“: Kako napreduje marš do Gornjih Nedeljica?

„Kad misliš da si sam“: Ko je Branko Golubović Golub ovogodišnji dobitnik nagrade „Mikica Zdravković“

Od razbijanja prozora do razbijanja glava