Da Tomislav Nikolić neće biti šampion pomirenja u regionu, javnost je, uoči njegovog izbora za predsednika, podozrevala zbog njegove prošlosti i na osnovu „trapavih“ izjava koje je davao na početku mandata. Setimo se samo priče o Vukovaru u koji ne treba da se vraćaju Hrvati, bez obzira na raspoloženje novinara Frankfurter algemajne cajtunga koji je Nikolića preslišavao.
Bilo bi i neprirodno da Šešeljev, formalno gledano, četnički vojvoda postane golub mira. Kao što je nezamislivo bilo da se 12. marta pokloni Đinđićevim senima, bilo bi bezmalo groteskno da se predsednik, primera radi, pojavi na komemoraciji u Potočarima. Ali ako Nikolić ne može da postane, uslovno rečeno, srpski Vili Brant, a ono ne mora ni da kvari odnose u regionu. I ako je u početku odsustvo državničkog iskustva moglo da mu se uzima kao olakšavajuća okolnost, takva opravdanja sada ne mogu da prođu.
Nikolić se, međutim, i ne pravda. Govor koji je predsednik nedavno održao u UN-u, osim što je u diplomatskim krugovima ocenjen kao retrogradan, pokazao je i odsustvo vizije koja bi korespondirala sa proklamovanom željom o dogovoru sa Prištinom. Kako drugačije analizirati njegovu izjavu da Srbija „sa svojim susedima živi u jednoj državi“? Pada u oči i njegovo potenciranje Šešeljevog slučaja na Ist riveru, bez obzira na prigovore koji se mogu uputiti Hagu kada je reč o ovom procesu. Čudno je da brani čoveka koji ga naziva veleizdajnikom i denuncijantom.
Fakat da Nikolić zna šta priča, te da nema govora o lapsusima, ili brzopletosti, potvrdio je i njegov susret sa Miloradom Dodikom tokom kojeg je RS nazvao državom. Dok je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović poručio da ne odustaje od susreta s Nikolićem, uprkos neprihvatljivoj izjavi, ovaj objašnjava da je namerno rekao da je RS država. Tako kaže drugi član Predsedništva BiH Željko Komšić, koji je odustao od viđenja s Nikolićem. A Nikolić ne demantuje.
Na red, izgleda, dolazi i Crna Gora sa kojom je Beograd nakon prošlogodišnjih izbora uspostavio tople odnose. I gde je Nikolić primljen na najvišem nivou tokom svoje kampanje, što se moglo tumačiti i kao podrška. Sada Nikolić izjavljuje da „takozvana CPC“ ne postoji i da je forsira „neko u rukovodstvu Crne Gore“. Na stranu kanoni i crkvena pitanja, Nikolićeva izjava je netaktična i nepotrebna. Možda je to vađenje fleka pred SPC, koja ga je kritikovala zbog izjava koje je januara dao tokom boravka u Crnoj Gori.
Izgleda da je evropsko odelo predsedniku tesno. Na momente kao da želi da ga odbaci. Lakše je i sigurnije, može biti, voditi staru politiku.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
