U strahu su velike oči

U našoj državi svi mediji, svakodnevno, po ceo dan, obaveštavaju javnost o broju zaraženih, hospitalizovanih i umrlih zbog posledica izazvanih ovim virusom.

Članovi Kriznog štaba, osnovanog u cilju sprečavanja ove pošasti, često veoma dramatično, na konferencijama za štampu iznose pomenute podatke. Dešavalo se da su izjave članova Kriznog štaba nekada bile netačne, nesigurne ili kontroverzne.

Neke mere zaštite od do sada nedovoljno poznate bolesti koje je uveo Krizni štab bile su nedovoljno ohrabrujuće, nekada su, zbog nedostatka opreme i odgovarajućih uslova, bile i neizvodljive, a nekada i preradikalne.

Istovremeno, svi mediji su prenosili i zastrašujuće podatke o velikoj smrtnosti od ove bolesti u većem delu sveta. Sve to je dovelo do ozbiljnog straha i neadekvatnog ponašanja značajnog dela našeg naroda.

Da li smo ovu bolest i njene posledice realno i racionalno shvatili i upoznali našu javnost? Odgovor je moguć ako uporedimo ukupnu opštu dnevnu i godišnju smrtnost kao i smrtnost izazvanu sezonskim gripom sa dnevnom i ukupnom smrtnošću od ove bolesti.

Koristiću neke zvanične dostupne podatke Republičkog zavoda za statistiku

godina 2018:

U Beogradu je rođeno 17.959, umrlo 21.959; prosečno dnevno umrlo 60 bolesnika.

U Srbiji rođeno 63.975, umrlo 101.655, godišnji negativni natalitet 37.680. Prosečno dnevno u Srbiji umrlo 278 bolesnika.

U 2018. godini u Srbiji od sezonskog gripa umrlo 60, a u Beogradu 25 bolesnika.

U zimu 2000. od sezonskog gripa u Beogradu umrlo 197 bolesnika.

Dnevno u Srbiji umre 1-7 bolesnika zbog infekcije izazvane korona virusom. Do sada, za preko mesec i po dana (27.april) umrla su 162 pacijenta, skoro duplo manje od prosečne opšte dnevne smrtnosti u Srbiji. Pored toga, ogromna većina tih bolesnika bili su starije osobe, sa ozbiljnim hroničnim bolestima, od kojih bi verovatno veći deo, u nekom kraćem vremenu, preminuo i bez ovog dodatnog oboljenja.

Ako bi se svakodnevno, sa navedenim, zastrašujućim ciframa o bolestima, smrti i stopi dnevne smrtnosti u Beogradu i Srbiji upoznavala i ,,bombardovala“ naša javnost, sa približnim intenzitetom i strahom kao što se sada čini sa infekcijom izazvanom korona virusom, veći deo naroda bi bio uveden u teške psihičke i psihijatrijske probleme. Intenzivno, svakodnevno izveštavanje i prenaglašavanje opasnosti od bilo koje ozbiljne bolesti imalo bi sličan efekat.

Ako se sve navedeno realno sagleda, može se zaključiti da je opasnost od korona virusa prilično prenaglašena.

Mere zaštite, koje je uveo naš Krizni štab, pogotovo mere izolacije, policijskog sata i vanrednog stanja, bile su previše radikalne.

Svi naši susedi, pogotovo Slovenija i Hrvatska, iako nisu primenjivali tako radikalne mere, postigli su, izgleda, za sada, bolje rezultate od nas, kako u odnosu na broj testiranih i zaraženih, tako i na broj zaraženih na 100.000 stanovnika.

Zašto je tako, da li smo negde pogrešili, da li smo adekvatno koristili i trošili ljudske i sve druge resurse, da li je na sve to uticao i nepotreban, nerazuman upliv politike, zahteva ozbiljnu stručnu analizu!

U svetu godišnje od malarije umire oko 200.000 ljudi, od sezonskog gripa (ukupno tokom svih sezona iste godine) umire oko 400.000-600.000, od alkoholizma čak oko 600.000. Koliko miliona umire od gladi, droge, duvana, side, a koliko pogine u saobraćajnim udesima?!

Svi navedeni uzroci smrti u svetu znatno su veći, pogubniji od godišnje stope smrtnosti koju će izazvati korona virus. O svemu tome ipak se veoma malo govori, nema svakodnevne medijske i svake druge kampanje niti adekvatnih mera da se to spreči. Posle bojnih spekulacija u celom svetu može se postaviti i pitanje otkuda ovakva raširenost i virulentnost korona virusa i ovakva medijska i svaka druga posvećenost i strah od istog?!

Autor je lekar i naučni savetnik