U zlatnom dobu do guše

Ne znam da li je u beogradskim rekama duž ulice 27. marta i Kraljice Marije moguće ispirati zlato, ali je sigurno da je 314 000 000 dinara datih za obnovu atmosferske kanalizacije lepo oprano u džepovima naprednih vlastodržaca. Dok revnosni slušaoci vremenske prognoze pažljivo prate koliki je vodostaj na Bežaniskoj kosi i da li su prohodne sve tri plovne trake u smeru ka Konjarniku, očekuju se nove padavine.

Reporteri partijskih glasila i tabloida već pripremaju udarne naslove da su u dodolskoj povorci za prizivanje kiše negde oko Borče primećeni Đilas, Obradović, Mlađa Đorđević, demokrate i naravno Šolak. Iako i vrapci na grani znaju da su isključivi krivci za potop biblijskih razmera bahati i osioni predstavnici gradske napredne vlasti. A i gde bi bili vrapci no na granama koje jedva vire iz vode, jer su se u kućice koje je nedavno za ove pernate životinje postavio gradonačelnik Radojičić, uselili dunavski somovi i šarani. Kad smo već kod gradonačelnika, ne znam da li ga je ova poplava konačno negde izbacila na površinu.

Da izađe makar i da nam najavi novi pohod bugarskih turista ka srpskoj prestonici. Jer Beograd sada ima sve na jednom mestu, što može upotpuniti turističku ponudu. Tu su gejziri, vodopadi, jezera, reke, fontane, rafting u centru grada, kajak i kanu avantura, surfovanje na trgovima. I onda se Hrvati čude kako smo mi eto uvek prvaci u vaterpolu. Pa u Beogradu ako ne znaš da plivaš, kako ćeš na posao da stigneš na vreme. A možda je sve ovo zbog prve faze radova na davno obećanom kanalu Beograd Solun, koja je očigledno uspešno završena. Još kad na sve ove radosti na vodi naprednjaci završe i ostale svoje grandiozne projekte tipa gondole, jarbola, panoramskog točka, sreći kraja biti neće.

Već vidim hrabre kamikaze kako se vrte na panoramskom točku i one oduševljene turiste kako na najvišoj tački umesto da vrište, s mukom hvataju vazduh, dok ih točak već sledećeg trena strmoglavljuje u toplu ustajalu vodu, pa ih onako mokre ponovo vraća na vrh a oni vrište što od uzbuđenja, što boreći se da se ne udave. Još kad na sve to proradi i ono što je prioritet ove vlade, Nacionalni stadion od minimum 200 000 000 evra, sa vezovima za luksuzne jahte i glisere, sreći našoj kraja biti neće.

Tužni su i užasni prizori poplavljenog Beograda. Nema ni mesec dana kako je napredni nemar potopio Požegu, Lučane, Trstenik, Kraljevo i mnoga druga mesta širom Srbije. Neizmerno mi je žao svakog čoveka koji se susretne sa pošastima elementarnih katastrofa. Svakoga dana ranjena i prenaseljena planeta nam pokaže da je uprkos svim naučnim i tehnološkim dostignućima, priroda ta koja još uvek gospodari ovom tačkom u svemiru a ne čovek, a naročito ne bogočovek, odnosno ljudi koji su umislili da su bogovi.

Naša nedodirljiva napredna božanstva koja misle da računanje vremena počinje danom kada su oni postali vlast, najodgovorniji su što je ova elementarna katastrofa proizvela ovoliko nevolja. Napredna pošast koja je godinama bez ikakvog plana i reda pustošila Beograd, morala je kad tada da uzme svoj danak. I naravno kriv je Đilas koji je otvorio četrdeset četiri vrtića, a ne oni koji su svojim osionim neznanjem potopili dvadeset ovih objekata u koje je nemoguće upisati decu, jer ih i dalje nema dovoljno. Dok se s teškom mukom probijam već više meseci razvaljenom Karađorđevom ulicom kad god dođem u Beograd, ne mogu a da se ne zapitam da li je srpski Vožd mogao zamisliti da će Beogradom posle dvesta i kusur godina ponovo vladati dahije, koje je sa svojim ustanicima proterao iz prestonice.

Da može Vožd da ustane, čudom bi se čudio kako se današnje napredne dahije ponašaju gore od otomanskih zavojevača, ali su i današnji stanovnici prestonice trpeljiviji prema teroru kojem su izloženi. Šta još treba da se desi Beogradu i Beograđanima pa da ljudi ustanu i kažu, dosta više, ne damo na sebe i svoj grad. Nema još ni sedam dana kako su nam saopštili da su procurili testovi iz matematike. Svakog dana nas zapljusne neka budalasta izjava o nekom megalomanskom projektu koji služi samo da bi dodatno zagorčao život Beograđana, da bi neko na tom projektu oprao još neki milion, pre nego li se odsvira fajront.

Beograđani, ne curi više. U džepovima dahija odavno preliva, dok se po našim glavama izliva. U takvoj situaciji pred nama su dva izbora.

Ili ćuti i plivaj, ili buna na dahije.

Autor je organizator protesta „1 od 5 miliona“ u Kruševcu