„Učenik s nožem“ u „Ribnikaru“ najavljivao novi Treći maj: Autorski tekst Verana Matića

Sledi hronologija događaja vezanih za učenika 8/6, kod kojeg je u petak otkriven nož u rancu.

Pomenuti učenik je više puta prijavljivan školskoj upravi, koja nije preduzela efikasne mere kako bi sprečila ponavljanje uznemirujućeg i pretećeg ponašanja tog učenika.

U junu 2023. godine, pomenuti „učenik sa nožem“ je svojim dvema drugaricama ispričao kako će ponoviti Treći maj i da mašta o tome.

Rekao im je da tačno zna kako i na koji način će to uraditi, da mu je dostupno oružje pošto mu je otac policajac i kako će, kada odluči da izvrši zločin, javiti drugaricama da ne idu u školu ili ako budu u školi, da će im dati znak da izađu iz učionice.

Sve je to bilo praćeno i morbidnim objavama na društvenim mrežama.

Kada su roditelji devojčica čuli za pretnju, prijavili su „đaka sa nožem“ policiji. Đak je saslušan, ocu je oduzet službeni pištolj, i prema rečima roditelja tog đaka, uključila se i socijalna služba.

Prema raspoloživim saznanjima, škola nije preduzela nikakve mere i „đak sa nožem“ je na kraju prošle školske godine ocenjen peticom iz vladanja.

Pred početak nove školske godine, ponovo je pretio, ali kako je već bio saslušavan u policiji i kako je procenjeno (ne zna se od koga) da nije opasan, od septembra je krenuo u školu.

Tokom zimskog raspusta, ovaj đak je drugarima iz razreda pričao kako nosi nož, ponovo je počeo da objavljuje, odnosno lajkuje uznemirujuće sadržaje na društvenim mrežama…

Pred početak drugog polugodišta, roditelji su saznali za ponovne pretnje i prilično su se uznemirili.

Razmišljali su da li da puste decu da krenu u školu.

Obaveštena je i razredna, koja se dogovorila sa roditeljima ovog đaka da on ne dođe u školu prvog dana drugog polugodišta.

Na osnovu takvog dogovora, roditelji su pustili decu u školu.

Međutim, pošto se taj đak, ipak, pojavio u školi, jedna majka iz razreda je prvog dana škole (22. 01. 2024. godine), putem elektronske pošte, poslala poruku školskoj upravi, u kojoj je tražila od škole da ispita šta se desilo i da se to prijavi policiji, uz napomenu da ukoliko škola to ne učini, da će ona lično tog đaka prijaviti policiji.

Nakon prijema poruke, psihološkinja škole je odmah pozvala majku koja je napisala poruku da dođe u školu na sastanak.

Na zakazani sastanak pored ove majke, došle su još tri mame, ali su samo dve mame mogle da uđu kod direktora.

U direktorskoj kancelariji su pored dve majke, bili prisutni direktor, psihološkinja Lidija Maksić, razredna i otac đaka koji je izazivao uznemirenje i strah kod drugih učenika.

Otac je na početku sastanka bio veoma agresivan, optuživao je da targetiraju njegovo dete, da iznose neistine, da njegov sin nije objavljivao neprikladan sadržaj (snimke pucnjava i kupovine oružja), nego ih je samo lajkovao.

Odgovor majki je bio da je lajkovanje isto što i objavljivanje, na šta se umešala psihološkinja i objasnila da to nikako ne može biti isto.

Otac đaka je uporno ponavljao da neko „namešta“ njegovom sinu i da je siguran u to.

Na sastanku je pomenut i Treći maj, kao i ubijenu decu, što je rasplakalo majke, na šta im je Lidija Maksić, psihološkinja, sugerisala da potraže stručnu pomoć, pošto nije normalno da, posle toliko vremena, plaču na pominjanje Trećeg maja.

Kada je psihološkinja napustila sastanak, otac učenika je mirnijim tonom uveravao prisutne majke da je njegov sin dobro dete, ponovio je da je siguran da mu neko „namešta“ i da njegov sin nije u stanju ništa loše da uradi. S

astanak je završen, nikakva odluka nije doneta i ovaj đak je nastavio da ide u školu.

U međuvremenu je direktoru više puta ukazivano da se u školi konstantno prijavljuju problemi, da se ne reaguje i da se zbog toga očekuje reakcija koje i dalje nema.

Dan pre Sretenjskog raspusta, učenik iz odeljenja je zamolio đaka koji je prijavljivan za problematično ponašanje da mu pozajmi atlas iz geografije.

Ovaj đak mu je rekao da ga uzme iz torbe, i dok je uzimao atlas, nož „skakavac“ je ispao iz atlasa. Naknadno se ispostavilo da je pomenuti nož đak uzeo iz kuće i da mu ga je otac, kasnije, oduzeo.

Učenik koji je našao skakavac je nakon raspusta, u prošli utorak, obavestio psihološkinju škole Lidiju Maksić da je kod ovog đaka pronašao nož „skakavac“, na šta mu je ona rekla da, s vremena na vreme, proverava ranac problematičnog đaka i da joj kaže ako ga ponovo nađe.

Taj učenik je u petak našao veliki nož u rancu „đaka sa nožem“.

Kada je dečak ugledao nož u rancu, izbezumio se (prema rečima đaka koji su bila u učionici) i otrčao do obezbeđenja da prijavi da je pronašao nož. Nož je pronađen tako što su se đaci, uplašeni zbog učestalih priča ovog dečaka o nošenju noža, samoorganizovali tako da jedan dečak tokom odmora sa njim izađe u dvorište, drugi „drži“ stražu na vratima, dok treći proverava sadržaj njegovog ranca.

Inače, i tokom raspusta, ovaj đak je dečacima sa kojima se druži rekao da nosi nož „da se odbrani ako ga neko napadne ili da iseče piletinu u KFC-u“. Samoorganizovanje roditelja i samooranizovanje učenika , snažan je pokazatelj nereagovanja institucija van škole i u samoj školi.

Nož je veoma opasno i ubojito oružje.

Gotovo svakodnevno čujemo vesti o ubadanjima nožem, pokušajima ubistava i tragičnim ubistvima.

Već dugo, ovo smrtonosno oružje je „u modi“, jer kada se pronađe u pretresu i kod „viđenijih“ kriminalaca, podnosi se samo prekršajna prijava. A ubojitost oružja je skoro ravna vatrenom.

I vidimo da je sve više napada i ubistava ovim hladnim oružjem, koje je, ne tako davno, u jutarnjim izveštajima iz hitne pomoći, pominjano u simpatičnim doskočicama „noćas su radili noževi“, i slično.

Na talasu ubistava u „Ribnikaru“, Orašju i Duboni, jesenas je u Niškoj Banji ubijen dečak Andrej Simić. Za ovo ubistvo se sumnjiči njegov školski drug, koji je tada imao manje od 14 godina. Andrej je, praktično, zaklan i 37 puta uboden.

Od oktobra kada se ubistvo dogodilo, nema nikakvih radnji tužilaštva, uključujući i saslušanja roditelja ubijenog Andreja, brojnih svedoka, a na FB profilu majke osumnjičenog i dalje se nalaze fotografije osumnjičenog dečaka kako simulira ubijanje životinje nožem, majke kako je uperila pištolj u onoga ko fotografiše i fotografije sa starijim sinom, na kojoj on salutira fašističkim pozdravom.

O ovom slučaju više ćemo pisati. Sada navodim samo činjenice koje jasno govore da je nošenje noževa vrlo opasna pretnja svima, a sve češća upotreba ovog hladnog oružja jasno govori o neophodnosti primene drastične kaznene politike kojom bi se se zabranilo nošenje noževa od strane maloletnih osoba, sa nultom tolerancijom u školama.

Samoorganizovanje roditelja i porodica učenika je sve češće i može biti posebno opasno, ako neki segment tog samoorganizovanja postane i deo uzimanja pravde u svoje ruke.

Samo efikasnim radom institucija, i snažnim demonstracijama efekata tog rada, može se postepeno vraćati poverenje i umanjivati opravdana uznemirenost.

Na sastanku roditelja sa direktorom OOŠ „Vladislav Ribnikar“, dogovoreno je da se „đak sa nožem“ prebaci na online nastavu, i da se na ulazu u školu postavi metal detektor.

Pošto nije dobijeno pisano obećanje direktora da će ovaj učenik biti udaljen iz razreda i danas se odeljenje 8-6 nije pojavilo u školi.

Autor je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.